2 Мојсијева 18

1 А Јотор свештеник мадијански, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу народу свом, како изведе Господ Израиља из Мисира;

And when Jethro the priest of Madian, the kinsman of Moses, had heard all the things that God had done to Moses, and to Israel his people, and that the Lord had brought forth Israel out of Egypt,

2 И узе, Јотор таст Мојсијев, Сефору жену Мојсијеву, коју беше послао натраг,

He took Sephora the wife of Moses whom he had sent back:

3 И два сина њена, од којих једном беше име Гирсам, јер рече: Туђин сам у земљи туђој,

And her two sons, of whom one was called Gersam, his father saying: I have been a stranger in a foreign country.

4 А другом беше име Елијезер, јер, рече, Бог оца мог би ми у помоћи и оте ме од мача Фараоновог.

And the other Eliezer: For the God of my father, said he, is my helper, and hath delivered me from the sword of Pharao.

5 И пође Јотор, таст Мојсијев, са синовима његовим и са женом његовом к Мојсију у пустињу, где беше у логору под гором Божијом.

And Jethro the kinsman of Moses came with his sons and his wife, to Moses into the desert, where he was camped by the mountain of God.

6 И поручи Мојсију: Ја таст твој Јотор идем к теби и жена твоја и оба сина њена с њом.

And he sent word to Moses, saying: I Jethro thy kinsman come to thee, and thy wife, and thy two sons with her.

7 И Мојсије изађе на сусрет тасту свом и поклони му се и целива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов.

And he went out to meet his kinsman, and worshipped and kissed him: and they saluted one another with words of peace. And when he was come into the tent,

8 И приповеди Мојсије тасту свом све што учини Господ Фараону и Мисирцима ради Израиља, и све невоље, које их налазише путем, и како их избави Господ.

Moses told his kinsman all that the Lord had done to Pharao, and the Egyptians, in favour of Israel: and all the labour which had befallen them in the journey, and that the Lord had delivered them.

9 И радоваше се Јотор свему добру што учини Господ Израиљу избавивши га из руке мисирске;

And Jethro rejoiced for all the good things that the Lord had done to Israel, because he had delivered them out of the hands of the Egyptians.

10 И рече Јотор: Благословен да је Господ, који вас избави из руке мисирске, и из руке Фараонове, који избави народ из ропства мисирског.

And he said: Blessed is the Lord, who hath delivered you out of the hand of Pharao, and out of the hand of the Egyptians, who hath delivered his people out of the hand of Egypt.

11 Сад видим да је Господ већи од свих богова, јер чим се поношаху оним их самим надвиси.

Now I know that the Lord is great above all gods: because they dealt proudly against them.

12 И узе Јотор, таст Мојсијев и принесе Богу жртву паљеницу и принос; и дође Арон и све старешине израиљске, и једоше с тастом Мојсијевим пред Богом.

So Jethro the kinsman of Moses offered holocausts and sacrifices to God: and Aaron and all the ancients of Israel came, to eat bread with them before God.

13 А сутрадан седе Мојсије да суди народу; и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера.

And the next day Moses sat, to judge the people, who stood by Moses from morning until night.

14 А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: Шта то радиш с народом? Зашто седиш сам, а сав народ стоји пред тобом од јутра до вечера.

And when his kinsman had seen all things that he did among the people, he said: What is it that thou dost among the people? Why sittest thou alone, and all the people wait from morning till night.

15 А Мојсије рече тасту свом: Јер долази народ к мени да пита Бога.

And Moses answered him: The people come to me to seek the judgment of God.

16 Кад имају шта међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе Његове.

And when any controversy falleth out among them, they come to me to judge between them, and to shew the precepts of God, and his laws.

17 А таст Мојсијев рече му: Није добро шта радиш.

But he said: The thing thou dost is not good.

18 Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити.

Thou are spent with foolish labour, both thou and this people that is with thee: the business is above thy strength, thou alone canst not bear it.

19 Него послушај мене; ја ћу те световати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу;

But hear my words and counsels, and God shall be with thee. Be thou to the people in those things that pertain to God, to bring their words to him:

20 И учи их наредбама и законима Његовим, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити.

And to shew the people the ceremonies and the manner of worshipping, and the way wherein they ought to walk, and the work that they ought to do.

21 А из свега народа изабери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, хиљаднике, стотинике, педесетнике и десетнике;

And provide out of all the people able men, such as fear God, in whom there is truth, and that hate avarice, and appoint of them rulers of thousands, and of hundreds, and of fifties, and of tens.

22 Они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом.

Who may judge the people at all times: and when any great matter soever shall fall out, let them refer it to thee, and let them judge the lesser matters only: that so it may be lighter for thee, the burden being shared out unto others.

23 Ако то учиниш, и Бог ти заповеди, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје место.

If thou dost this, thou shalt fulfill the commandment of God, and shalt be able to bear his precepts: and all this people shall return to their places with peace.

24 И Мојсије послуша таста свог, и учини све што рече.

And when Moses heard this, he did all things that he had suggested unto him.

25 И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, хиљаднике, стотнике, педесетнике и десетнике.

And choosing able men out of all Israel, he appointed them rulers of the people, rulers over thousands, and over hundreds, and over fifties, and over tens.

26 Који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами.

And they judged the people at all times: and whatsoever was of greater difficulty they referred to him, and they judged the easier cases only.

27 После отпусти Мојсије таста свог, који се врати у своју земљу.

And he let his kinsman depart: and he returned and went into his own country.