Књига проповедникова 6
1 Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
Keiman nipi noija thil chombeh aphamo tah khat kamudoh aum in, hichu mihemte lah’a aum jing in ahi.
2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
Pathen’in mi phabep chu haona bulhingset le jabolna chule angai chatbe chan diu geijin apen, hinlah hicheho chu nopsah pina neithei manlouva koi-mi aumin ahi. Amaho chu athiuvin, chule midang hetphah loubeh mi khatnin anei le gou, thil lamdoh chu anopsahpi lheh jin ahi! Hiche hi hamsetna nat pithei leu pannabei ahibouve.
3 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
Mi khat in cha jakhat jen nei theijinte chule atehset geijin hingkhat nante. Hinlah amachun hinkhoa lungkimna neihih henlang, chule kivuina pha neita hihleh, ama dinga chu ahungpena athisa ana-hitaleh phajo ding ahi.
4 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
Mihem a apen chu ajehbei tobang hi ding, chule muthim lhang khal kiheh lah’a ahinkho kichai tobangbep hi ding ahije. Ama chun min kiti jong nei louva, chule nisa jong mu talouva chule nisa-umlam jong hepha lou hiding ahi tai. Hijongleh ama chun kipah loutah’a ahung seilet sanga lung olna anei joh ding ahi.
5 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
6 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
Ama chu kum sangkhat val, nivei geijin hing ding hijongleh lungkimna aneitah lou ding ahi. Chule ama chun midang khat tobanga thina atoding, hichun ipi aphat chomsah ding ham?
7 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
Mijousen ahinkhou apum pia anholna’n kimai jun tin, hinlah anei lhingset diu ginchat aum poi.
8 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
Hitia hi miching hohi mingolho sanga phachom jouva hilou ham? Mivaicha hon achih jeh’uva ipi phatchomna akimuva chule midang masanga iti chon ding akihet’uvem?
9 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
Na nei lou na ngaichat sang in, nanei chunga lunglhaijon. Thilpha thilhoi nei nomna lunggel kiti hi aphat chomna bei kidel tobang ahi.
10 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
Thil ijakai hohi kigong tupsa ngen ahiuve. Mi khat cheh hi ipi ahi ding’u tona kigong sapeh ahi tauve. Hijeh chun natonsot khankho ding chung chang thua jong Pathen nanel kallou ding ahi.
11 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
Thu naha seitam chan-a ima phachomlou ahi. Ahileh hiche ho chu ipi phachom em?
12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
I-hinlonau pannabei nikho phabep sunga hi, i-hin nikhou hi iti kimang hoi thei pen ding ham ti koijin ahet nem? I-hinkhou hi lelim tobangbep ahi. I-che nung tenguleh hiche leisetna hi ipi ahung lhung ding koijin aseithei jem?
