Књига проповедникова 9

1 Доиста све ово сложих у срце своје да бих расветлио све то, како су праведни и мудри и дела њихова у руци Божијој, а човек не зна ни љубави ни мржње од свега што је пред њим.

Hiche jonghi keiman chingthei tah in ka khol in: Pathen ngaisah hole miching ho jong Pathen khutna uma ahiuvin, amaho hi Pathen’in ahepi ding hinauvem ti koima ahetoh’a aumpoi.

2 Све бива свима једнако: праведнику бива као безбожнику, добром и чистом као нечистом, оном који приноси жртву као оном који не приноси, како добром тако грешнику, оном који се куне као оном који се боји заклетве.

Mi tinin atonsot mun diu ngah jinga uma ahiuve, michonpha hihen, migilou hijong leh, mipha hihen, miphalou hijongleh, athenga kigel ho hiuhen, athenglou hijongleu, hou ngaisah hihen, hou ngaisahlou hijongleh, mipha hon jong michonse ho bangma’a Pathen’a kitepna neiho jong kitepna neilouho toh kithakhatma ahije.

3 А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.

Amitakip nipi noija umho jouse chan kibanga athiltou hi lungdon umtah ahi. Hitobang hohin thilpha bolbe nadinga ching thei lou’uva ahi. Chusang in amahon angol nau joh chu aki deilhen uve, ajeh chu amaho kinepna neilou ahiuve. Amasang uva imacha dang umlou thina bou chu uma ahi.

4 Јер ко ће бити изабран? У живих свих има надања; и псу живом боље је него мртвом лаву.

Mihing ding in kinepna bou aum’e. Ama hon asei uvin, “Uicha hing chu keipi thisa sangin aphachom joi.”

5 Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

Mihngho chun athi diu beh akihet’uvin, hinlah athisa hon imacha ahe tapouve.

6 И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем.

Amahon ahinkhouva ipi hijongleh abholchanu chu ki-ngailut, ki-thet, ki-mitthip abonna achemangsa ahitai. Amahon hiche leiset chunga hin bolbe ding anei tapouve.

7 Хајде, једи хлеб свој с радошћу, и веселог срца пиј вино своје, јер су мила Богу дела твоја.

Hijeh chun na-an chu kipah thanomtah in nen, chule na-lengpitwi chu lung kipah pum in don in, ajeh chu Pathen’in hichu aphatsah ahi.

8 Свагда нека су ти хаљине беле, и уља на глави твојој да не недостаје.

Von hoipen chun kivon in, chule lou namtui chu kinu-in.

9 Уживај живот са женом коју љубиш свега века свог таштог, који ти је дат под сунцем за све време таштине твоје, јер ти је то део у животу и од труда твог којим се трудиш под сунцем.

Numei nangailutnu chuto nipi noija Pathen’in napeh nahinkho umpet chun kipahtah in hing khom in. Najia nanei chuto phaten hingkhom lhon in.

10 Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш. (Sheol h7585)

Nabol chan chu hoitah’in bol tan. Ajeh chu nangma lhankhuh’a na chetengleh natoh ding um talou ding, tohgon jong um talou ding, hetna jeng jong umta pontin, chihna geija bei ding ahitai. (Sheol h7585)

11 Опет видех под сунцем да није до брзих трка, ни рат до храбрих, ни хлеб до мудрих, ни богатство до разумних, ни добра воља до вештих, него да све стоји до времена и згоде.

Keiman nipi noija adang chom khat jong ka mudoh’e. Lhaija hat penpan jong kipaman amu jing ahipoi, chule galsatna hatpenpa jeng jong chu galjona chang jing ahipoi. Miching jong chu kelthoh’a avale jipet aum in, chule khut them hon jong lungkimna amudeh pouve. Chule lekhathem tahho jong chu lolhinna hinkho mang jinga ahipouve. Hiche ho jouse hi vang'in apohji ahin, hitia chu aphatcha amuna gatoh kha kiti ahi.

12 Јер човек не зна време своје, него као што се рибе хватају мрежом несрећном и као што се птице хватају пруглом, тако се хватају синови човечији у зао час, кад навали на њих изненада.

Itobang phat hahsa hunglhung ding ahi koima asei theija aum poi. Ngalen sung’a um vacha athangkol sunga um tobang'in miho chu phulou helouvin hamset nan apha jiuve.

13 Видех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика:

Hichea hin chihna themkhat keima vannoi khosah dan hin eilung lut sah aume.

14 Беше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе.

Khopi neocha khat asunga cheng mijong themkhat bou ahiuve, chule leng lentah khat chu asepai hotoh ahung un, khopi chu aum kimvel tauve.

15 А нађе се у њему сиромах човек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сећаше тог сиромаха човека.

Mivaicha, michingtah khat chun hiche khopi chu iti huhdoh ding ahi ahen, chule hitichun huhdoh in aumtai. Hinlah hiche jou chun koima chan akoma kipa thu aseipouve.

16 Тада ја рекох: Боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост оног сиромаха и речи се његове не слушаху.

Hiti chun, chihna hi thahat sanga aphatjoh vang'in, miching chu avaichatleh mi nahsahmo achang e. Athuseidoh ho chu kipapi sotna koiman anei poi.

17 Речи мудрих људи ваља с миром слушати више него вику оног који заповеда међу лудима.

Leng ngolpa kisen aw jahsang in michingpan olcha thu asei jah nom aum joi.

18 Боља је мудрост него оружје убојито; али један грешник квари многа добра.

Galman chah hoa kivon kichei sang in chih thujah apha joi. Hinlah michonse khat chun apha tampi asuh mang thei joh ahi.