Књига проповедникова 5

1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.

Ten cuidado cuando entres en la casa de Dios. Es mejor escuchar y responder en lugar de ofrecer sacrificios sin sentido. La gente que hace tal cosa ni siquiera sabe que está actuando mal.

2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.

No te precipites, y piensa antes de hablar con Dios. Porque Dios está en el cielo y tú en la tierra, así que sé breve.

3 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.

Cuando te preocupas demasiado, tienes pesadillas; cuando hablas demasiado, dices tonterías.

4 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.

Cuando haces un voto a Dios, con una maldición sobre ti si no lo cumples, no te demores en cumplirlo, pues no le agrada el comportamiento insensato. Así que cumple lo que has prometido.

5 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.

Más vale no hacer ningún voto que hacer un voto que no se cumpla.

6 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?

No dejes que tu boca te haga pecar. Y no le digas al sacerdote que tu voto fue un error, pues ¿por qué enemistarte con Dios rompiendo tu promesa? Podría hacer caer sobre ti tu propia maldición.

7 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.

Ciertamente hay muchos sueños, preguntas sobre su significado y muchas ideas diferentes, pero tú debes seguir a Dios.

8 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.

Si ves gente pobre en algún lugar siendo oprimida, o la verdad y la justicia violada, no te escandalices por ello, porque cada funcionario es responsable ante otros más altos, y hay funcionarios por encima de ellos también.

9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.

Sin embargo, lo que la tierra produce es para todos, incluso el rey se beneficia de lo que se cultiva.

10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.

La gente que ama el dinero nunca tiene suficiente dinero; los que aman la riqueza nunca tienen suficientes ingresos. Esto también es muy temporal y tiene poco sentido.

11 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.

Cuanto más ganas, más gastos tienes. ¡Sólo pareciera que tuvieras más!

12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.

Los que trabajan duro duermen bien, tengan poco o mucho que comer, pero los ricos poseen tanto que no descansan.

13 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.

Aquí he observado algo que es realmente enfermizo: Las personas que acumulan dinero se perjudican a sí mismas.

14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.

Ponen su dinero en malas inversiones y lo pierden todo. Cuando nacemos, no traemos nada al mundo.

15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.

Cuando morimos, nos vamos tan desnudos como cuando nacimos, sin llevarnos nada de todo lo que hemos trabajado.

16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,

¡Esto también me enferma! ¿Qué gana la gente, trabajando para el viento?

17 И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?

Viven su vida en la oscuridad, muy frustrados, enfermos y resentidos.

18 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.

Pero yo observé que lo bueno y lo correcto es comer, beber y hallar placer en el trabajo que Dios nos da aquí en esta vida. Este es el regalo de Dios para nosotros.

19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.

Además, a todos los que Dios les da riquezas y posesiones, les da también la capacidad de disfrutar de estos dones, de estar agradecidos por lo que se les da y de disfrutar del trabajo que hacen. Esto también es un regalo de Dios para nosotros.

20 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.

De hecho, estas personas tienen poco tiempo para pensar en la vida porque Dios las mantiene ocupadas con todo lo que las hace felices.