Књига проповедникова 3

1 Свему има време, и сваком послу под небом има време.

Todo tiene su propio tiempo. Hay una hora para todo lo que sucede aquí:

2 Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Un tiempo de nacer, y un tiempo de morir. Un tiempo de sembrar, y un tiempo de cosechar.

3 Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.

Tiempo de matar, y tiempo de curar. Tiempo de derribar, y tiempo de edificar.

4 Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;

Tiempo de llorar, y tiempo de reír. Tiempo de llorar, y tiempo de bailar.

5 Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;

Tiempo de lanzar piedras, y tiempo de recogerlas. Tiempo de abrazar, y tiempo de evitar abrazar.

6 Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

Tiempo de buscar, y tiempo de dejar de buscar. Tiempo de guardar, y tiempo de botar.

7 Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

Tiempo de romper, y tiempo de reparar. Tiempo de callar, tiempo de hablar.

8 Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.

Tiempo de amar, y tiempo de odiar. Tiempo de guerra, y tiempo de paz.

9 Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

¿Y qué obtienes por todo tu esfuerzo?

10 Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

He examinado lo que Dios nos da por hacer.

11 Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.

Todo lo que Dios hace está bellamente programado, y aunque también ha puesto la idea de la eternidad en nuestras mentes, no podemos entender completamente lo que Dios hace de principio a fin.

12 Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.

Llegué a la conclusión de que no hay nada mejor que ser feliz y procurar lo bueno de la vida.

13 И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.

Además, todo el mundo debe comer y beber y disfrutar de su trabajo: esto es un regalo de Dios para nosotros.

14 Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.

También llegué a la conclusión de que todo lo que Dios hace dura para siempre: no se le puede añadir ni quitar nada. Dios actúa así para que la gente lo admire.

15 Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.

Lo que fue, es; y lo que será, ha sido, y Dios examina todo el tiempo.

16 Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.

También observé que aquí en la tierra había maldad incluso en el lugar donde se suponía que había justicia; incluso donde las cosas debían ser correctas, había maldad.

17 И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.

Pero entonces pensé para mí: “En última instancia, Dios juzgará tanto a los que hacen el bien como a los que hacen el mal, y a cada obra y acción, en el momento señalado”.

18 Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

También pensé para mí: “En cuanto a lo que ocurre con los seres humanos, Dios nos demuestra que no somos mejores que los animales”.

19 Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

Porque lo que ocurre con los seres humanos es lo mismo que lo que ocurre con los animales: de la misma manera que uno muere, el otro también muere. Todos tienen el aliento de vida, así que en lo que respecta a cualquier ventaja que los seres humanos tengan sobre los animales, no hay ninguna. Sin duda, esto es muy difícil de entender!

20 Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

Todos acaban en el mismo lugar: todos proceden del polvo y todos vuelven al polvo.

21 Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?

¿Quién sabe realmente si el aliento de vida de los seres humanos va hacia arriba, y el aliento de vida de los animales baja a la tierra?

22 Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?

Así que llegué a la conclusión de que no hay nada mejor que la gente disfrute de su trabajo. Esto es lo que debemos hacer. Porque ¿quién puede resucitar a alguien de entre los muertos para mostrarle lo que sucederá después de su muerte?