Исаия 1

1 Видение Исаии, сына Амосова, которое он видел о Иудее и Иерусалиме, во дни Озии, Иоафама, Ахаза, Езекии - царей Иудейских.

Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.

2 Слушайте, небеса, и внимай, земля, потому что Господь говорит: Я воспитал и возвысил сыновей, а они возмутились против Меня.

Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.

3 Вол знает владетеля своего, и осел - ясли господина своего; а Израиль не знает Меня, народ Мой не разумеет.

Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.

4 Увы, народ грешный, народ обремененный беззакониями, племя злодеев, сыны погибельные! Оставили Господа, презрели Святаго Израилева, - повернулись назад.

Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.

5 Во что вас бить еще, продолжающие свое упорство? Вся голова в язвах, и все сердце исчахло.

Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.

6 От подошвы ноги до темени головы нет у него здорового места: язвы, пятна, гноящиеся раны, неочищенные и необвязанные и не смягченные елеем.

Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.

7 Земля ваша опустошена; города ваши сожжены огнем; поля ваши в ваших глазах съедают чужие; все опустело, как после разорения чужими.

Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.

8 И осталась дщерь Сиона, как шатер в винограднике, как шалаш в огороде, как осажденный город.

И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.

9 Если бы Господь Саваоф не оставил нам небольшого остатка, то мы были бы то же, что Содом, уподобились бы Гоморре.

Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.

10 Слушайте слово Господне, князья Содомские; внимай закону Бога нашего, народ Гоморрский!

Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!

11 К чему Мне множество жертв ваших? говорит Господь. Я пресыщен всесожжениями овнов и туком откормленного скота, и крови тельцов и агнцев и козлов не хочу.

Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.

12 Когда вы приходите являться пред лице Мое, кто требует от вас, чтобы вы топтали дворы Мои?

Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?

13 Не носите больше даров тщетных: курение отвратительно для Меня; новомесячий и суббот, праздничных собраний не могу терпеть: беззаконие - и празднование!

Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.

14 Новомесячия ваши и праздники ваши ненавидит душа Моя: они бремя для Меня; Мне тяжело нести их.

На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.

15 И когда вы простираете руки ваши, Я закрываю от вас очи Мои; и когда вы умножаете моления ваши, Я не слышу: ваши руки полны крови.

Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.

16 Омойтесь, очиститесь; удалите злые деяния ваши от очей Моих; перестаньте делать зло;

Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

17 научитесь делать добро, ищите правды, спасайте угнетенного, защищайте сироту, вступайтесь за вдову.

Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.

18 Тогда придите - и рассудим, говорит Господь. Если будут грехи ваши, как багряное, - как снег убелю; если будут красны, как пурпур, - как волну убелю.

Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

19 Если захотите и послушаетесь, то будете вкушать блага земли;

Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.

20 если же отречетесь и будете упорствовать, то меч пожрет вас: ибо уста Господни говорят.

Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

21 Как сделалась блудницею верная столица, исполненная правосудия! Правда обитала в ней, а теперь - убийцы.

Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.

22 Серебро твое стало изгарью, вино твое испорчено водою;

Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.

23 князья твои - законопреступники и сообщники воров; все они любят подарки и гоняются за мздою; не защищают сироты, и дело вдовы не доходит до них.

Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.

24 Посему говорит Господь, Господь Саваоф, Сильный Израилев: о, удовлетворю Я Себя над противниками Моими и отмщу врагам Моим!

Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.

25 И обращу на тебя руку Мою и, как в щелочи, очищу с тебя примесь, и отделю от тебя все свинцовое;

И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.

26 и опять буду поставлять тебе судей, как прежде, и советников, как вначале; тогда будут говорить о тебе: “город правды, столица верная”.

И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.

27 Сион спасется правосудием, и обратившиеся сыны его - правдою;

Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.

28 всем же отступникам и грешникам погибель, и оставившие Господа истребятся.

А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.

29 Они будут постыжены за дубравы, которые столь вожделенны для вас, и посрамлены за сады, которые вы избрали себе;

Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.

30 ибо вы будете, как дуб, которого лист опал, и как сад, в котором нет воды.

Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.

31 И сильный будет отрепьем, и дело его искрою; и будут гореть вместе, - и никто не потушит.

И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.