Jobs 11
1 Då tok Sofar frå Na’ama til ords og sagde:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 «Skal slik ei svalling ei få svar? Skal slik ein storpratar få rett?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Skal menner for din ordflaum tegja? Skal du få spotta utan skjemsla?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Du segjer: «Rein er læra mi, eg skuldfri er i dine augo.»
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Men dersom berre Gud vil tala og opna munnen sin mot deg,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 og syna deg sin løynde visdom, kor han eig vit i dobbelt mål! Då skulde du nok skyna at Gud gjev deg noko til av syndi.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Skal tru Guds tankedjup du kjenner? Hev du nått fram til Allvalds grensa?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Lenger enn jordi strekkjer seg og breidare enn havet sjølv.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Når han skrid fram og legg i lekkjor, stemnar til doms, kven stoggar honom?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Han kjenner deim som talar lygn; han ser den falske utan leiting.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Det tome hovud fær forstand, og asenfolen vert til mann.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Men vil du bu ditt hjarta rett og henderne mot honom breida
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 og halda svik frå handa di og urett burte frå ditt tjeld,
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 då kann du lyt’laust hovud lyfta, då stend du fast og ræddast ikkje;
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 då kann du gløyma all di møda, liksom ei elv som framum rann.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Klårar’ enn dagen stend ditt liv, og myrkret vert til morgongråe;
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 då er du trygg, då hev du von, du ottelaus til kvile gjeng.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Du ligg, og ingen upp deg skræmer, og mange vil deg gjerne tekkjast.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Men augo veiknar på dei vonde; dei hev’kje nokor tilflugt meir, men ventar på å anda ut.»
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
