Salmenes 68

1 Til sangmesteren; av David; en salme, en sang. Gud reiser sig, hans fiender spredes, og de som hater ham, flyr for hans åsyn.

Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ.

2 Likesom røk drives bort, så driver du dem bort; likesom voks smelter for ild, forgår de ugudelige for Guds åsyn.

Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.

3 Og de rettferdige gleder sig, de jubler for Guds åsyn og fryder sig med glede.

А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.

4 Syng for Gud, lovsyng hans navn, gjør vei for ham som farer frem på de øde marker, Herren er hans navn, og juble for hans åsyn!

Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.

5 Farløses far og enkers dommer er Gud i sin hellige bolig.

Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.

6 Gud gir de enslige hus, fører fanger ut til lykke; bare de gjenstridige bor i et tørt land.

Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.

7 Gud, da du drog ut foran ditt folk, da du skred frem gjennem ørkenen, (sela)

Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,

8 da bevet jorden, og himlene dryppet for Guds åsyn, Sinai der borte, for Guds, Israels Guds åsyn.

Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.

9 Et rikelig regn spredte du, Gud; din arv, den utmattede, styrket du.

Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.

10 Ditt folk bosatte sig i landet; du laget det ved din godhet i stand for den elendige, Gud!

Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.

11 Herren gir seierssang; stor er skaren av kvinner med gledesbudskap.

Господ даје реч; гласника велико је мноштво.

12 Hærenes konger flyr, de flyr, og hun som sitter hjemme, deler bytte.

Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.

13 Når I hviler mellem kveene, er det som en dues vinger, som er dekket med sølv, og hvis vingefjær har gullets grønnlige glans.

Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.

14 Når den Allmektige spreder konger der, da sner det på Salmon.

Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.

15 Et Guds fjell er Basans fjell, et fjell med mange tinder er Basans fjell.

Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.

16 Hvorfor ser I skjevt, I fjell med de mange tinder, til det fjell som Gud finner behag i å bo på? Herren skal også bo der evindelig.

Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.

17 Guds vogner er to ganger ti tusen, tusen og atter tusen; Herren er iblandt dem, Sinai er i helligdommen.

Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.

18 Du fór op i det høie, bortførte fanger, tok gaver blandt menneskene, også blandt de gjenstridige, for å bo der, Herre Gud!

Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!

19 Lovet være Herren dag efter dag! Legger man byrde på oss, så er Gud vår frelser. (Sela)

Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.

20 Gud er oss en Gud til frelse, og hos Herren, Israels Gud, er det utganger fra døden.

Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.

21 Ja, Gud knuser sine fienders hode, den hårrike isse på ham som vandrer i sin syndeskyld.

Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.

22 Herren sier: Fra Basan vil jeg hente tilbake, jeg vil hente tilbake fra havets dyp,

Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,

23 forat din fot må stampe i blod, dine hunders tunge få sin del av fiendene.

Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.

24 De ser dine seierstog, Gud, min Guds, min konges, seierstog inn i helligdommen.

Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.

25 Foran går sangere, bakefter harpespillere midt imellem jomfruer som slår på pauke.

Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:

26 Lov Gud i forsamlingene, lov Herren, I som er av Israels kilde!

"На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!"

27 Der er Benjamin, den yngste, som hersker over dem, Judas fyrster med sin skare, Sebulons fyrster, Naftalis fyrster.

Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.

28 Din Gud har tildelt dig styrke; styrk, Gud, det du har gjort for oss!

Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!

29 For ditt tempel i Jerusalems skyld skal konger komme til dig med gaver.

У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.

30 Skjell på dyret i sivet, på stuteflokken med folke-kalvene, som kaster sig ned for dig med sølvstykker! Han spreder folkene som har lyst til strid.

Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.

31 Veldige menn skal komme fra Egypten, Etiopia skal i hast utrekke sine hender til Gud.

Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.

32 I jordens riker, syng for Gud, lovsyng Herren, (sela)

Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,

33 ham som farer frem i himlenes himler, de eldgamle! Se, han lar sin røst høre, en mektig røst.

Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.

34 Gi Gud makt! Over Israel er hans høihet, og hans makt i skyene.

Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.

35 Forferdelig er du, Gud, fra dine helligdommer; Israels Gud, han gir folket makt og styrke. Lovet være Gud!

Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!