Salmenes 38
1 En salme av David; til ihukommelse. Herre, straff mig ikke i din vrede, og tukt mig ikke i din harme!
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 For dine piler har rammet mig, og din hånd er falt tungt på mig.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Det er intet friskt i mitt kjød for din vredes skyld, det er ingen fred i mine ben for min synds skyld.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 For mine misgjerninger går over mitt hode, som en tung byrde er de mig for tunge.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Mine bylder lukter ille, de råtner for min dårskaps skyld.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Jeg er kroket, aldeles nedbøiet; hele dagen går jeg i sørgeklær.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 For mine lender er fulle av brand, og det er intet friskt i mitt kjød.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Jeg er kold og stiv og aldeles knust, jeg hyler for mitt hjertes stønnen.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Herre, for ditt åsyn er all min lengsel, og mitt sukk er ikke skjult for dig.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Mitt hjerte slår heftig, min kraft har sviktet mig, og mine øines lys, endog det er borte for mig.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Mine venner og mine frender holder sig i avstand fra min plage, og mine nærmeste står langt borte.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Og de som står mig efter livet, setter snarer, og de som søker min ulykke, taler om undergang, og på svik tenker de den hele dag.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Og jeg er som en døv, jeg hører ikke, og som en stum, som ikke later op sin munn.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Ja, jeg er som en mann som ikke hører, og som ikke har motsigelse i sin munn.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 For til dig, Herre, står mitt håp; du skal svare, Herre min Gud!
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 For jeg sier: De vil ellers glede sig over mig; når min fot vakler, ophøier de sig over mig.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 For jeg er nær ved å falle, og min smerte er alltid for mig.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 For jeg bekjenner min misgjerning, jeg sørger over min synd.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Og mine fiender lever, er mektige, og mange er de som hater mig uten årsak.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Og de som gjengjelder godt med ondt, står mig imot, fordi jeg jager efter det gode.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Forlat mig ikke, Herre! Min Gud, vær ikke langt borte fra mig!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Skynd dig å hjelpe mig, Herre, min frelse!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
