Salmenes 25

1 Av David. Til dig, Herre, løfter jeg min sjel.

К Теби, Господе, подижем душу своју.

2 Min Gud, til dig har jeg satt min lit; la mig ikke bli til skamme, la ikke mine fiender fryde sig over mig!

Боже мој! У Тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји.

3 Ja, ingen av dem som bier på dig, skal bli til skamme; de skal bli til skamme som er troløse uten årsak.

И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно.

4 Herre, la mig kjenne dine veier, lær mig dine stier!

Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме ходити стазама Твојим.

5 Led mig frem i din trofasthet og lær mig! for du er min frelses Gud, på dig bier jeg hele dagen.

Упути ме истини својој, и научи ме; јер си Ти Бог спасења мог, Теби се надам сваки дан.

6 Herre, kom din barmhjertighet i hu og din miskunnhets gjerninger! for de er fra evighet.

Опомени се милосрђа свог, Господе, и милости своје; јер су откако је века.

7 Kom ikke min ungdoms synder og mine misgjerninger i hu! Kom mig i hu efter din miskunnhet for din godhets skyld, Herre!

Грехова младости моје, и мојих преступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!

8 Herren er god og rettvis; derfor lærer han syndere veien.

Добар је и праведан Господ; тога ради показује грешницима пут.

9 Han leder de saktmodige i det som rett er, og lærer de saktmodige sin vei.

Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовим.

10 Alle Herrens stier er miskunnhet og trofasthet imot dem som holder hans pakt og hans vidnesbyrd.

Сви су путеви Господњи милост и истина онима који држе завет Његов и откривење Његово.

11 For ditt navns skyld, Herre, forlat mig min misgjerning! for den er stor.

Ради имена свог, Господе, опрости грех мој, јер је велик.

12 Hvem er den mann som frykter Herren? Ham lærer han den vei han skal velge.

Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере.

13 Hans sjel skal stadig ha det godt, og hans avkom skal arve landet.

Душа ће његова у добру почивати, и семе ће његово владати земљом.

14 Herren har fortrolig samfund med dem som frykter ham, og hans pakt skal bli dem kunngjort.

Тајна је Господња у оних који Га се боје, и завет свој јавља им.

15 Mine øine er alltid vendt til Herren, for han drar mine føtter ut av garnet.

Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер Он извлачи из замке ноге моје.

16 Vend dig til mig og vær mig nådig! for jeg er enslig og elendig.

Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.

17 Mitt hjertes angst har de gjort stor; før mig ut av mine trengsler!

Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.

18 Se min elendighet og min nød, og forlat mig alle mine synder!

Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све грехове моје.

19 Se mine fiender, de er mange, og de hater mig med urettferdig hat.

Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде.

20 Bevar min sjel og redd mig, la mig ikke bli til skamme! for jeg tar min tilflukt til dig.

Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у Тебе уздам.

21 La uskyld og opriktighet verge mig! for jeg bier på dig.

Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у Тебе уздам.

22 Forløs, Gud, Israel av alle dets trengsler!

Избави, Боже, Израиља од свих невоља његових.