Salmenes 17

1 En bønn av David. Hør, Herre, på rettferdighet, merk på mitt klagerop, vend øret til min bønn fra leber uten svik!

Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.

2 La min rett gå ut fra ditt åsyn, dine øine skue hvad rett er!

Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.

3 Du har prøvd mitt hjerte, gjestet det om natten, du har ransaket mig, du fant intet; min munn viker ikke av fra mine tanker.

Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

4 Mot menneskenes gjerninger har jeg efter dine lebers ord tatt mig i vare for voldsmannens stier.

Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.

5 Mine skritt holdt fast ved dine fotspor, mine trin vaklet ikke.

Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

6 Jeg roper til dig, for du svarer mig, Gud! Bøi ditt øre til mig, hør mitt ord!

Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.

7 Vis din miskunnhet i underfulle gjerninger, du som med din høire hånd frelser dem som flyr til dig, fra deres motstandere!

Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.

8 Vokt mig som din øiesten, skjul under dine vingers skygge

Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме

9 for de ugudelige, som ødelegger mig, mine dødsfiender, som omringer mig!

Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

10 Sitt fete hjerte lukker de til, med sin munn taler de overmodig.

Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

11 Hvor vi går, kringsetter de mig nu; sine øine retter de på å felle mig til jorden.

Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

12 Han er lik en løve som stunder efter å sønderrive, og en ung løve som ligger på lønnlige steder.

Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.

13 Reis dig, Herre, tred ham i møte, slå ham ned, frels min sjel fra den ugudelige med ditt sverd,

Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

14 fra menneskene med din hånd, Herre, fra denne verdens mennesker, som har sin del i livet, og hvis buk du fyller med dine skatter, som er rike på sønner og efterlater sin overflod til sine barn.

Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.

15 Jeg skal i rettferdighet skue ditt åsyn, jeg skal, når jeg våkner, mettes ved din skikkelse.

А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.