Salmenes 104
1 Min sjel, lov Herren! Herre min Gud, du er såre stor, høihet og herlighet har du iklædd dig.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Han hyller sig i lys som i et klædebon, han spenner himmelen ut som et telt,
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 han som tømrer i vannene sine høie saler, han som gjør skyene til sin vogn, som farer frem på vindens vinger.
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Han gjør vinder til sine engler, luende ild til sine tjenere.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Han grunnfestet jorden på dens støtter, den skal ikke rokkes i all evighet.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Du hadde dekket den med dype vann som med et klædebon; vannene stod over fjellene.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 For din trusel flydde de, for din tordens røst for de hastig bort.
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 De steg op til fjellene, fór ned i dalene, til det sted du hadde grunnfestet for dem.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 En grense satte du, som de ikke skal overskride; de skal ikke vende tilbake for å dekke jorden.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Han lar kilder springe frem i dalene; mellem fjellene går de.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 De gir alle markens dyr å drikke; villeslene slukker sin tørst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 Over dem bor himmelens fugler; mellem grenene lar de høre sin røst.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Han vanner fjellene fra sine høie saler; av dine gjerningers frukt mettes jorden.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 Han lar gress gro for feet og urter til menneskets tjeneste, til å få brød frem av jorden.
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 Og vin gleder menneskets hjerte, så den gjør åsynet mer skinnende enn olje, og brød styrker menneskets hjerte.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 Herrens trær mettes, Libanons sedrer som han har plantet,
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 der hvor fuglene bygger rede, storken som har sin bolig i cypressene.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 De høie fjell er for stengjetene, klippene er tilflukt for fjellgrevlingene.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Han gjorde månen til å fastsette tidene; solen kjenner sin nedgangstid.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Du gjør mørke, og det blir natt; i den rører sig alle dyrene i skogen.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 De unge løver brøler efter rov, for å kreve sin føde av Gud.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 Solen går op, de trekker sig tilbake og legger sig i sine boliger.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Mennesket går ut til sin gjerning og til sitt arbeid inntil aftenen.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Hvor mange dine gjerninger er, Herre! Du gjorde dem alle viselig; jorden er full av det du har skapt.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Der er havet, stort og vidtstrakt; der er en vrimmel uten tall, der er dyr, både små og store.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Der går skibene, Leviatan, som du skapte til å leke sig der.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 Alle venter de på dig, at du skal gi dem deres føde i sin tid.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Du gir dem, de sanker; du oplater din hånd, de mettes med godt.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Du skjuler ditt åsyn, de forferdes; du drar deres livsånde tilbake, de dør og vender tilbake til sitt støv.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Du sender din Ånd ut, de skapes, og du gjør jordens skikkelse ny igjen.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Herrens ære være til evig tid! Herren glede sig i sine gjerninger!
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 Han som ser til jorden, og den bever, som rører ved fjellene, og de ryker.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Jeg vil lovsynge Herren så lenge jeg lever; jeg vil synge for min Gud så lenge jeg er til.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Måtte min tale tekkes ham! Jeg vil glede mig i Herren!
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Men måtte syndere utryddes av jorden, og ugudelige ikke mere finnes! Min sjel, lov Herren! Halleluja!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
