Hebreo 11
1 Fatokisañe ty mamente o raha tamaeñeo, ty fampibentarañe o raha tsy oniñeo.
Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.
2 Ie ty nahazoa’ o taoloo to.
Јер у њој стари добише сведочанство.
3 Fatokisañe ty ahaoniñan-tika amy Tsinaran’ Añaharey, te tsy nalaha’e amo raha oniñeo o raha miboake amo sào. (aiōn g165)
Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало. (aiōn g165)
4 Fatokisañe ty nañengà’ i Abela aman’ Añahare soroñe soa te amy Kaina, vaho nitaroñeñe te vantañe, ie nitsaraen’ Añahare i banabana’ey, toe misaontsy re ndra te nihomake.
Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.
5 Fatokisañe ty nampionjoneñe i Enoke tsy handia havilasy, ie tsy nitendreke fa rinamben’ Añahare; ie nitaroñeñe taolo’ ty nampionjonañe aze te nisohen’ Añahare.
Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.
6 Tsy mahafale Aze t’ie tsy amam-patokisañe. Amy te ze hañarine aman’ Añahare, tsy mete tsy matoky t’ie eo, naho manambe ty mitsoek’ aze.
А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже.
7 Fatokisañe am-pañeveñañe ty nandranjia’ i Noe lakan-katae ty amy hatahatan’ Añaharey o raha mbe tsy rendrekeo, handrombaha’e i hasavereña’ey, ie ty namarañe ty tane bey toy, naho nampandovañe i havantañam-patokisañey.
Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.
8 Fatokisañe ty niantofa’ i Abraàme, ie kinanjy hienga mb’an-tane ho rambese’e afara ho lova, vaho nionjoñe mb’eo tsy nahafohiñe ty hombà’e.
Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.
9 Fatokisañe ty nañialoa’e an-tane nampitamaeñey, hoe ambahiny, ie nimoneñe an-kivoho mindre am’ Ietsake naho Iakobe, mpitrao-lova ama’e amy fampitamàñey.
Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог.
10 Toe i rova reke-manantañey ty nitamà’e, i rinanjin’ Añahare naho tsinene’ey.
Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.
11 Fatokisañe ka, ty nampaozatse i Saràe hiareñe, naho nahasamak’ anake ndra te losotse o taoñe nahampela azeo, ie niantoke te migahiñe i Nampitàmay.
Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.
12 Aa le sinama’ i fa hihomakey, ty mira ami’ty hatozantoza’ o vasian-dikerañeo naho o faseñe añ’ olon-driake tsy lefe iaheñeo.
Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора.
13 Songa nivilasy am-patokisañe, tsy tam’ iereo o nampitamañeo; fe nioni’ iereo tsietoimoneñe añe, le nisalalaeñe, vaho niantofa’ iereo t'ie renetane, mpañialo an-tane atoy.
У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.
14 Ampalangese’ o mitaroñe izaio te mitamà tanen-droae.
Јер који тако говоре показују да траже отачанство.
15 Aa naho nimaniña’ iareo i tane niboahañey, le nalalake t'ie ho nimpoly.
И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.
16 F’ie nitamà ty soa—toe i andindìñe añey. Ie amy zay, tsy mahasalatse an’ Andrianañahare ty atao Andrianañahare’ iareo vaho nihalankàña’e rova.
Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.
17 Fatokisañe ty nañengà’ i Abraàme t’Ietsake, ie nitsoheñe; nengae’ i nandrambe i fitamañeiy i bako toka’ey,
Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање,
18 ie nanoañe ty hoe: Am’ Isaka ty hikanjiañe o tarira’oo.
У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе;
19 Natokisa’e te lefen’ Añahare ty hampitroatse ty nihomake, le ao ty nandrambesa’e aze am-pandrazañañe.
Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику.
20 Fatokisañe ty nitatà’ Isaka t’Iakobe naho i Esave amo raha ho avio.
Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.
21 Fatokisañe ty nitatà’ Iakobe fa hihomakey i ana’ Iosefe rey vaho nitalaho t’ie niato andoham-pitoño’e.
Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове.
22 Fatokisañe ty nitokia’ Iosefe, ie fa hèta’ey, ty hiavota’ o nte-Israeleo vaho toe nafè’e o taola’eo.
Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.
23 Fatokisañe ty nañetahan-droae’ i Mosè aze te nitoly, naho nioni’ iareo t’ie ajaja soa, vaho tsy nahahembañe iareo ty nafè’ i mpanjakay.
Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве.
24 Fatokisañe ty nifoneña’ i Mosè tsy hatao ana’ ty anak’ ampela’ i Farao, ie fa niañoñ’ay,
Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;
25 te mone jinobo’e ty hifeake fampisoañañe mindre am’ondatin’ Añahareo, ta t’ie hanañ’andro hieranerañe an-kakeo;
И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха:
26 natao’e te vara mandikoatse ty harea’ i Egipte ty ìnje’ i Norizañey, amy te nitalakese’e i tambe’ey.
Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.
27 Fatokisañe ty niengà’e i Egipte, tsy nihembaña’e ty haviñera’ i mpanjakay; fe nifeake hoe te niisa’e i tsy isakey.
Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше.
28 Fatokisañe ty nahahenefa’e i Fihelañey, naho i fitse-lioy, tsy hipaoha’ i mpanjaman-tañoloñolòñañey iareo.
Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.
29 Fatokisañe ty nitoaña’ iareo i Riake Menay hoe an-tane maike, fe nagedra’e o nte Egipte nahavany nisoroke ama'eo.
Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.
30 Fatokisañe ty nampiforetrake o kijoli’ i Jerikòo, ie niariaria’ iareo fito andro.
Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.
31 Fatokisañe ty tsy nitraofa’ i Rahaba karapilo fivetrak’ amo nanjehatseo ie nandrambe i mpifilo rey am-panintsiñañe.
Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем.
32 Aa inon-ka ty hataliliko? Fa hilesa ty andro naho taroñeko i Gideona naho i Baraka naho i Samsone naho i Jefta, i Davide ka, naho i Samoela vaho o mpitokio,
И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима,
33 ie am-patokisañe ro nampiambane fifeheañe, nitolon-kavantañañe, nahazo fampitamàñe, nampitsiteke ty vavan-diona,
Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 namono ty afo nisotratràke, nibolititse ami’ty lelam-pibara, ni-haozareñe te naifoifo, nifanalolahy añ’aly vaho nampitriban-day o lahin-defon’ ambahinio.
Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;
35 Rinambe’ o rakembao o vilasi’ iareoo te vinañon-ko veloñe; nisamporeraheñe ty ila’e nitoky tsy hahañe, handrambesa’ iareo ty fitroarañe soa,
Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;
36 nitsoehem-pañinjeañe naho firiso ty ila’e, mbore vinahotse vaho najo am-pandrohizañe ao.
А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;
37 Finetsa-bato iereo, linily lasý, nizizieñe, vinono am-pibara, nirererere an-kolits’ añondry naho holits’ ose, nibangý, niforekekèñe, nivolevolèñe—
Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;
38 tsy nañeva iareo ty voatse toy—nisariosario an-dratraratra añe naho am-bohitse ao naho an-dakato vaho an-kobo’ ty tane toy ao.
Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.
39 Ie iaby rezay, niventem-patokisañe, fe tsy nandrambe i nampitamaeñey.
И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;
40 Amy te lombolombon-kasoa ty natolon’ Añahare aman-tika, te tsy ho fonireñe iereo naho tsy itika.
Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.
