Romanos 11
1 Dico ergo: Numquid Deus repulit populum suum? Absit. Nam et ego Israelita sum ex semine Abraham, de tribu Beniamin:
Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2 Non repulit Deus plebem suam, quam praescivit. An nescitis in Elia quid dicit Scriptura: quemadmodum interpellat Deum adversum Israel?
Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3 Domine, Prophetas tuos occiderunt, altaria tua suffoderunt: et ego relictus sum solus, et quaerunt animam meam.
Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4 Sed quid dicit illi divinum responsum? Reliqui mihi septem millia virorum, qui non curvaverunt genua ante Baal.
А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5 Sic ergo et in hoc tempore reliquiae secundum electionem gratiae salvae factae sunt.
Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6 Si autem gratia, iam non ex operibus: alioquin gratia iam non est gratia.
Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7 Quid ergo? quod quaerebat Israel, hoc non est consecutus: electio autem consecuta est: ceteri vero excaecati sunt:
Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8 sicut scriptum est: Dedit illis Deus spiritum compunctionis: oculos ut non videant, et aures ut non audiant, usque in hodiernum diem.
Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9 Et David dicit: Fiat mensa eorum coram ipsis in laqueum, et in captionem, et in scandalum, et in retributionem illis.
И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10 Obscurentur oculi eorum ne videant: et dorsum eorum semper incurva.
Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11 Dico ergo: Numquid sic offenderunt ut caderent? Absit. Sed illorum delicto, salus est Gentibus ut illos aemulentur.
Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12 Quod si delictum illorum divitiae sunt mundi, et diminutio eorum divitiae Gentium: quanto magis plenitudo eorum?
А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13 Vobis enim dico Gentibus: Quamdiu quidem ego sum Gentium Apostolus, ministerium meum honorificabo,
Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14 si quomodo ad aemulandum provocem carnem meam, et salvos faciam aliquos ex illis.
Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15 Si enim amissio eorum, reconciliatio est mundi: quae assumptio, nisi vita ex mortuis?
Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16 Quod si delibatio sancta est, et massa: et si radix sancta, et rami.
Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17 Quod si aliqui ex ramis fracti sunt, tu autem cum oleaster esses, insertus es in illis, et socius radicis, et pinguedinis olivae factus es,
Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18 noli gloriari adversus ramos. Quod si gloriaris: non tu radicem portas, sed radix te.
Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19 Dices ergo: Fracti sunt rami ut ego inserar.
А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 Bene: propter incredulitatem fracti sunt. Tu autem fide stas: noli altum sapere, sed time.
Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21 Si enim Deus naturalibus ramis non pepercit: ne forte nec tibi parcat.
Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22 Vide ergo bonitatem, et severitatem Dei: in eos quidem, qui ceciderunt, severitatem: in te autem bonitatem Dei, si permanseris in bonitate, alioquin et tu excideris.
Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23 Sed et illi, si non permanserint in incredulitate, inserentur: potens est enim Deus iterum inserere illos.
А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24 Nam si tu ex naturali excisus es oleastro, et contra naturam insertus es in bonam olivam: quanto magis ii, qui secundum naturam, inserentur suae olivae?
Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25 Nolo enim vos ignorare fratres mysterium hoc: (ut non sitis vobisipsis sapientes) quia caecitas ex parte contigit in Israel, donec plenitudo Gentium intraret,
Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26 et sic omnis Israel salvus fieret, sicut scriptum est: Veniet ex Sion, qui eripiat, et avertat impietatem a Iacob.
И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27 Et hoc illis a me testamentum: cum abstulero peccata eorum.
И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28 Secundum Evangelium quidem, inimici propter vos: secundum electionem autem, charissimi propter patres.
По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29 Sine poenitentia enim sunt dona, et vocatio Dei.
Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30 Sicut enim aliquando et vos non credidistis Deo, nunc autem misericordiam consecuti estis propter incredulitatem illorum:
Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31 ita et isti nunc non crediderunt in vestram misericordiam: ut et ipsi misericordiam consequantur.
Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује. (eleēsē g1653)
33 O altitudo divitiarum sapientiae, et scientiae Dei: quam incomprehensibilia sunt iudicia eius, et investigabiles viae eius!
О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34 Quis enim cognovit sensum Domini? Aut quis consiliarius eius fuit?
Јер ко позна мисао Господњу?
35 Aut quis prior dedit illi, et retribuetur ei?
Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
