Romanos 10
1 Fratres, voluntas quidem cordis mei, et obsecratio ad Deum, fit pro illis in salutem.
Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
2 Testimonium enim perhibeo illis quod aemulationem Dei habent, sed non secundum scientiam.
Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3 Ignorantes enim iustitiam Dei, et suam quaerentes statuere, iustitiae Dei non sunt subiecti.
Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
4 Finis enim legis, Christus, ad iustitiam omni credenti.
Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
5 Moyses enim scripsit, quoniam iustitiam, quae ex lege est, qui fecerit homo, vivet in ea.
Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
6 Quae autem ex fide est iustitia, sic dicit: Ne dixeris in corde tuo: quis ascendet in caelum? id est, Christum deducere:
А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих. (Abyssos g12)
8 Sed quid dicit Scriptura? Prope est verbum in ore tuo, et in corde tuo: hoc est verbum fidei, quod praedicamus.
Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
9 Quia si confitearis in ore tuo Dominum Iesum, et in corde tuo credideris quod Deus illum suscitavit a mortuis, salvus eris.
Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10 Corde enim creditur ad iustitiam: ore autem confessio fit ad salutem.
Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
11 Dicit enim Scriptura: Omnis, qui credit in illum, non confundetur.
Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
12 Non enim est distinctio Iudaei, et Graeci: nam idem Dominus omnium, dives in omnes, qui invocant illum.
Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
13 Omnis enim, quicumque invocaverit nomen Domini, salvus erit.
Јер који год призове име Господње спашће се.
14 Quomodo ergo invocabunt, in quem non crediderunt? Aut quomodo credent ei, quem non audierunt? Quomodo autem audient sine praedicante?
Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
15 Quomodo vero praedicabunt nisi mittantur? sicut scriptum est: Quam speciosi pedes evangelizantium pacem, evangelizantium bona!
А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
16 Sed non omnes obediunt Evangelio. Isaias enim dicit: Domine quis credidit auditui nostro?
Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
17 Ergo fides ex auditu, auditus autem per verbum Christi.
Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
18 Sed dico: Numquid non audierunt? Et quidem in omnem terram exivit sonus eorum, et in fines orbis terrae verba eorum.
Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
19 Sed dico: Numquid Israel non cognovit? Primus Moyses dicit: Ego ad aemulationem vos adducam in non gentem: in gentem insipientem, in iram vos mittam.
Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
20 Isaias autem audet, et dicit: Inventus sum a non quaerentibus me: palam apparui iis, qui me non interrogabant.
А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
21 Ad Israel autem dicit: Tota die expandi manus meas ad populum non credentem, et contradicentem mihi.
А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
