< Philemonem 1 >

1 Paulus vinctus Christi Iesu, et Timotheus frater: Philemoni dilecto, et adiutori nostro,
Од Павла, сужња Исуса Христа, и Тимотија брата, Филимону љубазном и помагачу нашем,
2 et Apiae sorori charissimae, et Archippo commilitoni nostro, et Ecclesiae, quae in domo tua est.
И Апфији, сестри љубазној, и Архипу, нашем другару у војевању, и домаћој твојој цркви:
3 Gratia vobis, et pax a Deo Patre nostro, et Domino Iesu Christo.
Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.
4 Gratias ago Deo meo, semper memoriam tui faciens in orationibus meis,
Захваљујем Богу свом спомињући те свагда у молитвама својим,
5 audiens charitatem tuam, et fidem, quam habes in Domino Iesu, et in omnes sanctos:
Чувши љубав твоју и веру коју имаш ка Господу Исусу и к свима светима:
6 ut communicatio fidei tuae evidens fiat in agnitione omnis operis boni, quod est in vobis in Christo Iesu.
Да твоја вера, коју имамо заједно, буде силна у познању сваког добра, које имате у Христу Исусу.
7 Gaudium enim magnum habui, et consolationem in charitate tua: quia viscera sanctorum requieverunt per te, frater.
Јер имам велику радост и утеху ради љубави твоје, што срца светих починуше кроза те, брате!
8 Propter quod multam fiduciam habens in Christo Iesu imperandi tibi quod ad rem pertinet:
Тога ради ако и имам велику слободу у Христу да ти заповедам шта је потребно,
9 propter charitatem magis obsecro, cum sis talis, ut Paulus senex, nunc autem et vinctus Iesu Christi:
Али опет молим љубави ради, ја који сам такав као старац Павле, а сад сужањ Исуса Христа;
10 Obsecro te pro meo filio, quem genui in vinculis, Onesimo,
Молимо те за свог сина Онисима, ког родих у оковима својим;
11 qui tibi aliquando inutilis fuit, nunc autem et mihi, et tibi utilis,
Који је теби некада био непотребан, а сад је и теби и мени врло потребан, ког послах теби натраг;
12 quem remisi tibi. Tu autem illum, ut mea viscera, suscipe:
А ти га, то јест, моје срце прими.
13 quem ego volueram mecum detinere, ut pro te mihi ministraret in vinculis Evangelii:
Ја га хтедох да задржим код себе, да ми место тебе послужи у оковима јеванђеља;
14 sine consilio autem tuo nihil volui facere, uti ne velut ex necessitate bonum tuum esset, sed voluntarium.
Али без твоје воље не хтедох ништа чинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље.
15 Forsitan enim ideo discessit ad horam a te, ut in aeternum illum reciperes: (aiōnios g166)
Јер може бити да се за то растаде с тобом на неко време да га добијеш вечно, (aiōnios g166)
16 iam non ut servum, sed pro servo charissimum fratrem, maxime mihi: quanto autem magis tibi et in carne, et in Domino?
Не више као роба, него више од роба, брата љубазног, а особито мени, а камоли теби, и по телу и у Господу
17 Si ergo habes me socium, suscipe illum sicut me:
Ако дакле држиш мене за свог другара, прими њега као мене.
18 Si autem aliquid nocuit tibi, aut debet: hoc mihi imputa.
Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши.
19 Ego Paulus scripsi mea manu: ego reddam, ut non dicam tibi, quod et teipsum mihi debes:
Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не кажем да си и сам себе мени дужан.
20 ita facies. Ego te fruar in Domino: Refice viscera mea in Christo.
Да брате! Да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу.
21 Confidens in obedientia tua scripsi tibi: sciens quoniam et super id, quod dico, facies.
Уздајући се у твоју послушност написах ти знајући да ћеш још више учинити него што говорим.
22 Simul autem et para mihi hospitium: nam spero per orationes vestras donari me vobis.
А уз то уготови ми и конак; јер се надам да ћу за ваше молитве бити дарован вама.
23 Salutat te Epaphras concaptivus meus in Christo Iesu,
Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу,
24 Marcus, Aristarchus, Demas, et Lucas, adiutores mei.
Марко, Аристарх, Димас, Лука, помагачи моји.
25 Gratia Domini nostri Iesu Christi cum spiritu vestro. Amen.
Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим. Амин.

< Philemonem 1 >