Hebræos 1

1 Multifariam, multisque modis olim Deus loquens patribus in Prophetis:

Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка,

2 novissime, diebus istis locutus est nobis in Filio, quem constituit heredem universorum, per quem fecit et saecula: (aiōn g165)

говори и нама у последак дана ових преко сина, Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. (aiōn g165)

3 qui cum sit splendor gloriae, et figura substantiae eius, portansque omnia verbo virtutis suae, purgationem peccatorum faciens, sedet ad dexteram maiestatis in excelsis:

Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,

4 tanto melior Angelis effectus, quanto differentius prae illis nomen hereditavit.

И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

5 Cui enim dixit aliquando Angelorum: Filius meus es tu, ego hodie genui te? Et rursum: Ego ero illi in patrem, et ipse erit mihi in filium?

Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.

6 Et cum iterum introducit primogenitum in orbem terrae, dicit: Et adorent eum omnes Angeli Dei.

И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.

7 Et ad Angelos quidem dicit: Qui facit Angelos suos spiritus, et ministros suos flammam ignis.

Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

8 Ad filium autem: Thronus tuus Deus in saeculum saeculi: virga aequitatis, virga regni tui. (aiōn g165)

А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог. (aiōn g165)

9 Dilexisti iustitiam, et odisti iniquitatem: propterea unxit te Deus, Deus tuus oleo exultationis prae participibus tuis.

Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.

10 Et: Tu in principio Domine terram fundasti: et opera manuum tuarum sunt caeli.

И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

11 Ipsi peribunt, tu autem permanebis, et omnes ut vestimentum veterascent:

Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,

12 et velut amictum mutabis eos, et mutabuntur: tu autem idem ipse es, et anni tui non deficient.

И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.

13 Ad quem autem Angelorum dixit aliquando: Sede a dextris meis, quoadusque ponam inimicos tuos scabellum pedum tuorum?

А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

14 Nonne omnes sunt administratorii spiritus, in ministerium missi propter eos, qui hereditatem capiunt salutis?

Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?