Mattheum 25
1 Tunc simile erit regnum caelorum decem virginibus: quae accipientes lampades suas exierunt obviam sponso, et sponsae.
Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
2 Quinque autem ex eis erant fatuae, et quinque prudentes:
Пет од њих беху мудре, а пет луде.
3 sed quinque fatuae, acceptis lampadibus, non sumpserunt oleum secum:
И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
4 prudentes vero acceperunt oleum in vasis suis cum lampadibus.
А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
5 Moram autem faciente sponso, dormitaverunt omnes et dormierunt.
А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.
6 Media autem nocte clamor factus est: Ecce sponsus venit, exite obviam ei.
А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.
7 Tunc surrexerunt omnes virgines illae, et ornaverunt lampades suas.
Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
8 Fatuae autem sapientibus dixerunt: Date nobis de oleo vestro: quia lampades nostrae extinguuntur.
А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.
9 Responderunt prudentes, dicentes: Ne forte non sufficiat nobis, et vobis, ite potius ad vendentes, et emite vobis.
А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
10 Dum autem irent emere, venit sponsus: et quae paratae erant, intraverunt cum eo ad nuptias, et clausa est ianua.
А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11 Novissime vero veniunt et reliquae virgines, dicentes: Domine, domine, aperi nobis.
А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.
12 At ille respondens, ait: Amen dico vobis, nescio vos.
А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.
13 Vigilate itaque, quia nescitis diem, neque horam.
Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
14 Sicut enim homo peregre proficiscens, vocavit servos suos, et tradidit illis bona sua.
Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15 Et uni dedit quinque talenta, alii autem duo, alii vero unum, unicuique secundum propriam virtutem, et profectus est statim.
И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.
16 Abiit autem qui quinque talenta acceperat, et operatus est in eis, et lucratus est alia quinque.
А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17 Similiter et qui duo acceperat, lucratus est alia duo.
Тако и онај што прими два доби и он још два.
18 Qui autem unum acceperat, abiens fodit in terram, et abscondit pecuniam domini sui.
А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.
19 Post multum vero temporis venit dominus servorum illorum, et posuit rationem cum eis.
А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
20 Et accedens qui quinque talenta acceperat, obtulit alia quinque talenta, dicens: Domine, quinque talenta tradidisti mihi, ecce alia quinque superlucratus sum.
И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
21 Ait illi dominus eius: Euge serve bone, et fidelis, quia super pauca fuisti fidelis, super multa te constituam, intra in gaudium domini tui.
А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
22 Accessit autem et qui duo talenta acceperat, et ait: Domine, duo talenta tradidisti mihi, ecce alia duo lucratus sum.
А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
23 Ait illi dominus eius: Euge serve bone, et fidelis, quia super pauca fuisti fidelis, super multa te constituam, intra in gaudium domini tui.
А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
24 Accedens autem et qui unum talentum acceperat, ait: Domine, scio quia homo durus es, metis ubi non seminasti, et congregas ubi non sparsisti:
А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
25 et timens abii, et abscondi talentum tuum in terra: ecce habes quod tuum est.
Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
26 Respondens autem dominus eius, dixit ei: Serve male, et piger, sciebas quia meto ubi non semino, et congrego ubi non sparsi:
А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
27 oportuit ergo te committere pecuniam meam numulariis, ut veniens ego recepissem utique quod meum est cum usura.
Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
28 Tollite itaque ab eo talentum, et date ei, qui habet decem talenta.
Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
29 omni enim habenti dabitur, et abundabit: ei autem, qui non habet, et quod videtur habere, auferetur ab eo.
Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
30 Et inutilem servum eiicite in tenebras exteriores: illic erit fletus, et stridor dentium.
И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
31 Cum autem venerit Filius hominis in maiestate sua, et omnes angeli eius cum eo, tunc sedebit super sedem maiestatis suae:
А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
32 et congregabuntur ante eum omnes gentes, et separabit eos ab invicem, sicut pastor segregat oves ab hoedis:
И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
33 et statuet oves quidem a dextris suis, hoedos autem a sinistris.
И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
34 Tunc dicet rex his, qui a dextris eius erunt: Venite benedicti Patris mei, possidete paratum vobis regnum a constitutione mundi.
Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
35 esurivi enim, et dedistis mihi manducare: sitivi, et dedistis mihi bibere: hospes eram, et collegistis me:
Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
36 nudus, et cooperuistis me: infirmus, et visitastis me: in carcere eram, et venistis ad me.
Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
37 Tunc respondebunt ei iusti, dicentes: Domine, quando te vidimus esurientem, et pavimus te: sitientem, et dedimus tibi potum?
Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38 quando autem te vidimus hospitem, et collegimus te: aut nudum, et cooperuimus te?
Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
39 aut quando te vidimus infirmum: aut in carcere, et venimus ad te?
Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
40 Et respondens rex, dicet illis: Amen dico vobis, quamdiu fecistis uni ex his fratribus meis minimis, mihi fecistis.
И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41 Tunc dicet et his, qui a sinistris erunt: Discedite a me maledicti in ignem aeternum, qui paratus est diabolo, et angelis eius. (aiōnios g166)
Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим. (aiōnios g166)
42 esurivi enim, et non dedistis mihi manducare: sitivi, et non desistis mihi potum:
Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
43 hospes eram, et non collegistis me: nudus, et non cooperuistis me: infirmus, et in carcere, et non visitastis me.
Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
44 Tunc respondebunt ei et ipsi, dicentes: Domine, quando te vidimus esurientem, aut sitientem, aut hospitem, aut nudum, aut infirmum, aut in carcere, et non ministravimus tibi?
Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
45 Tunc respondebit illis dicens: Amen dico vobis: Quamdiu non fecistis uni de minoribus his, nec mihi fecistis.
Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
