Marcum 6
1 Et egressus inde, abiit in patriam suam: et sequebantur eum discipuli sui:
И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.
2 et facto sabbato coepit in synagoga docere: et multi audientes admirabantur in doctrina eius, dicentes: Unde huic haec omnia? et quae est sapientia, quae data est illi: et virtutes tales, quae per manus eius efficiuntur?
И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
3 Nonne hic est faber, filius Mariae, frater Iacobi, et Ioseph, et Iudae, et Simonis? nonne et sorores eius hic nobiscum sunt? Et scandalizabantur in illo.
Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.
4 Et dicebat illis Iesus: Quia non est propheta sine honore nisi in patria sua, et in domo sua, et in cognatione sua.
А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.
5 Et non poterat ibi virtutem ullam facere, nisi paucos infirmos impositis manibus curavit:
И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
6 et mirabatur propter incredulitatem eorum, et circuibat castella in circuitu docens.
И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.
7 Et vocavit duodecim: et coepit eos mittere binos, et dabat illis potestatem spirituum immundorum.
И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8 Et praecepit eis ne quid tollerent in via, nisi virgam tantum: non peram, non panem, neque in zona aes,
И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;
9 sed calceatos sandaliis, et ne induerentur duabus tunicis.
Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.
10 Et dicebat eis: Quocumque introieritis in domum: illic manete donec exeatis inde:
И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.
11 quicumque non receperint vos, nec audierint vos, exeuntes inde, excutite pulverem de pedibus vestris in testimonium illis.
И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.
12 Et exeuntes praedicabant ut poenitentiam agerent:
И отишавши проповедаху да се треба кајати;
13 et daemonia multa eiiciebant, et ungebant oleo multos aegros, et sanabantur.
И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.
14 Et audivit rex Herodes, (manifestum enim factum est nomen eius) et dicebat: Quia Ioannes Baptista resurrexit a mortuis: et propterea virtutes operantur in illo.
И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.
15 Alii autem dicebant: Quia Elias est. Alii vero dicebant: Quia propheta est, quasi unus ex prophetis.
Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.
16 Quo audito Herodes ait: Quem ego decollavi Ioannem, hic a mortuis resurrexit.
А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
17 Ipse enim Herodes misit, ac tenuit Ioannem, et vinxit eum in carcerem propter Herodiadem uxorem Philippi fratris sui, quia duxerat eam.
Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.
18 Dicebat enim Ioannes Herodi: Non licet tibi habere uxorem fratris tui.
Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.
19 Herodias autem insidiabatur illi: et volebat occidere eum, nec poterat.
А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
20 Herodes enim metuebat Ioannem, sciens eum virum iustum et sanctum: et custodiebat eum, et audito eo multa faciebat, et libenter eum audiebat.
Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21 Et cum dies opportunus accidisset, Herodes natalis sui coenam fecit principibus, et tribunis, et primis Galilaeae.
И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.
22 cumque introisset filia ipsius Herodiadis, et saltasset, et placuisset Herodi, simulque recumbentibus; rex ait puellae: Pete a me quod vis, et dabo tibi:
И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
23 et iuravit illi: Quia quidquid petieris dabo tibi, licet dimidium regni mei.
И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.
24 Quae cum exisset, dixit matri suae: Quid petam? At illa dixit: Caput Ioannis Baptistae.
А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.
25 Cumque introisset statim cum festinatione ad regem, petivit dicens: Volo ut protinus des mihi in disco caput Ioannis Baptistae.
И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.
26 Et contristatus est rex propter iusiurandum: sed propter simul discumbentes noluit eam contristare:
И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.
27 et misso spiculatore praecepit afferri caput eius in disco. Et decollavit eum in carcere,
И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
28 et attulit caput eius in disco: et dedit illud puellae, et puella dedit matri suae.
А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.
29 Quo audito, discipuli eius venerunt, et tulerunt corpus eius: et posuerunt illud in monumento.
И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.
30 Et convenientes Apostoli ad Iesum, renunciaverunt ei omnia, quae egerant, et docuerant.
И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
31 Et ait illis: Venite seorsum in desertum locum, et requiescite pusillum. Erant enim qui veniebant et redibant multi: et nec spatium manducandi habebant.
И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
32 Et ascendentes in navim, abierunt in desertum locum seorsum.
И одоше на лађи у пусто место сами.
33 Et viderunt eos abeuntes, et cognoverunt multi: et pedestres de omnibus civitatibus concurrerunt illuc, et praevenerunt eos.
И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
34 Et exiens vidit turbam multam Iesus: et misertus est super eos, quia erant sicut oves non habentes pastorem, et coepit docere multa.
И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
35 Et cum iam hora multa fieret, accesserunt discipuli eius, dicentes: Desertus est locus hic, et iam hora praeteriit:
И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
36 dimitte illos, ut euntes in proximas villas, et vicos, emant sibi cibos, quos manducent:
Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
37 Et respondens ait illis: Date illis vos manducare. Et dixerunt ei: Euntes emamus ducentis denariis panes, et dabimus illis manducare.
А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
38 Et dicit eis: Quot panes habetis? ite, et videte. Et cum cognovissent, dicunt: Quinque, et duos pisces.
А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
39 Et praecepit illis ut accumbere facerent omnes secundum contubernia super viride foenum.
И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
40 Et discubuerunt in partes per centenos, et quinquagenos.
И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
41 Et acceptis quinque panibus et duobus pisces, intuens in caelum, benedixit, et fregit panes, et dedit discipulis suis, ut ponerent ante eos: et duos pisces divisit omnibus.
И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
42 Et manducaverunt omnes, et saturati sunt.
И једоше сви, и наситише се.
43 Et sustulerunt reliquias, fragmentorum duodecim cophinos plenos, et de piscibus.
И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
44 Erant autem qui manducaverunt quinque millia virorum.
А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
45 Et statim coegit discipulos suos ascendere navim, ut praecederent eum trans fretum ad Bethsaidam, dum ipse dimitteret populum.
И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
46 Et cum dimisisset eos, abiit in montem orare.
И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
47 Et cum sero esset, erat navis in medio mari, et ipse solus in terra.
И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.
48 Et videns eos laborantes in remigando, (erat enim ventus contrarius eis) circa quartam vigiliam noctis venit ad eos ambulans supra mare: et volebat praeterire eos.
И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
49 At illi ut viderunt eum ambulantem supra mare, putaverunt phantasma esse, et exclamaverunt.
А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
50 Omnes enim viderunt eum, et conturbati sunt. Et statim locutus est cum eis, et dixit eis: Confidite, ego sum, nolite timere.
Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
51 Et ascendit ad illos in navim, et cessavit ventus. Et plus magis intra se stupebant:
И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
52 non enim intellexerunt de panibus: erat enim cor eorum obcaecatum.
Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
53 Et cum transfretassent, venerunt in terram Genesareth, et applicuerunt.
И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
54 Cumque egressi essent de navi, continuo cognoverunt eum:
И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.
55 et percurrentes universam regionem illam, coeperunt in grabatis eos, qui se male habebant, circumferre, ubi audiebant eum esse.
И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.
56 Et quocumque introibat, in vicos, vel in villas, aut civitates, in plateis ponebant infirmos, et deprecabantur eum, ut vel fimbriam vestimenti eius tangerent, et quotquot tangebant eum, salvi fiebant.
И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.
