Marcum 5
1 Et venerunt trans fretum maris in regionem Gerasenorum.
И дођоше преко мора у околину гадаринску.
2 Et exeunti ei de navi, statim occurrit de monumentis homo in spiritu immundo,
И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
3 qui domicilium habebat in monumentis, et neque catenis iam quisquam poterat eum ligare:
Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
4 quoniam saepe compedibus et catenis vinctus, dirupisset catenas, et compedes comminuisset, et nemo poterat eum domare.
Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
5 et semper die ac nocte in monumentis, et in montibus erat, clamans, et concidens se lapidibus.
И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
6 Videns autem Iesum a longe, cucurrit, et adoravit eum:
А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
7 et clamans voce magna dixit: Quid mihi, et tibi, Iesu fili Dei altissimi? adiuro te per Deum, ne me torqueas.
И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
8 Dicebat enim illi: Exi spiritus immunde ab homine isto.
Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
9 Et interrogabat eum: Quod tibi nomen est? Et dicit ei: Legio mihi nomen est, quia multi sumus.
И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
10 Et deprecabantur eum multum, ne se expelleret extra regionem.
И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
11 Erat autem ibi circa montem grex porcorum magnus, pascens in agris.
А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
12 Et deprecabantur eum spiritus, dicentes: Mitte nos in porcos ut in eos introeamus.
И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
13 Et concessit eis statim Iesus. Et exeuntes spiritus immundi introierunt in porcos: et magno impetu grex praecipitatus est in mare ad duo millia, et suffocati sunt in mari.
И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
14 Qui autem pascebant eos, fugerunt, et nunciaverunt in civitatem, et in agros. Et egressi sunt videre quid esset factum:
А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
15 et veniunt ad Iesum: et vident illum, qui a daemonio vexabatur, sedentem, vestitum, et sanae mentis, et timuerunt.
И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
16 Et narraverunt illis, qui viderant, qualiter factum esset ei, qui daemonium habuerat, et de porcis.
А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
17 Et rogare coeperunt eum ut discederet de finibus eorum.
И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
18 Cumque ascenderet navim, coepit illum deprecari, qui a daemonio vexatus fuerat, ut esset cum illo,
И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
19 et non admisit eum, sed ait illi: Vade in domum tuam ad tuos, et annuncia illis quanta tibi Dominus fecerit, et misertus sit tui.
А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
20 Et abiit, et coepit praedicare in Decapoli, quanta sibi fecisset Iesus: et omnes mirabantur.
И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
21 Et cum ascendisset Iesus in navi rursum trans fretum, convenit turba multa ad eum, et erat circa mare.
И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
22 Et venit quidam de archisynagogis nomine Iairus: et videns eum, procidit ad pedes eius,
И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
23 et deprecabatur eum multum, dicens: Quoniam filia mea in extremis est, Veni, impone manum tuam super eam, ut salva sit, et vivat.
И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
24 Et abiit cum illo, et sequebatur eum turba multa, et comprimebant eum.
И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
25 Et mulier, quae erat in profluvio sanguinis annis duodecim,
И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
26 et fuerat multa perpessa a compluribus medicis: et erogaverat omnia sua, nec quidquam profecerat, sed magis deterius habebat:
И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
27 cum audisset de Iesu, venit in turba retro, et tetigit vestimentum eius:
Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
28 dicebat enim: Quia si vel vestimentum eius tetigero, salva ero.
Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
29 Et confestim siccatus est fons sanguinis eius: et sensit corpore quia sanata esset a plaga.
И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
30 Et statim Iesus in semetipso cognoscens virtutem, quae exierat de illo, conversus ad turbam, aiebat: Quis tetigit vestimenta mea?
И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
31 Et dicebant ei discipuli sui: Vides turbam comprimentem te, et dicis: Quis me tetigit?
И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
32 Et circumspiciebat videre eam, quae hoc fecerat.
И Он се обазираше да види ону која то учини.
33 Mulier vero timens et tremens, sciens quod factum esset in se, venit et procidit ante eum, et dixit ei omnem veritatem.
А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
34 Ille autem dixit ei: Filia, fides tua te salvam fecit: vade in pace, et esto sana a plaga tua.
А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
35 Adhuc eo loquente, veniunt nuncii ad archisynagogum, dicentes: Quia filia tua mortua est: quid ultra vexas Magistrum?
Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
36 Iesus autem audito verbo, quod dicebatur, ait archisynagogo: Noli timere: tantummodo crede.
А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
37 Et non admisit quemquam se sequi nisi Petrum, et Iacobum, et Ioannem fratrem Iacobi.
И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
38 Et veniunt in domum archisynagogi, et videt tumultum, et flentes, et eiulantes multum.
И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
39 Et ingressus, ait illis: Quid turbamini, et ploratis? puella non est mortua, sed dormit.
И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
40 Et irridebant eum. Ipse vero eiectis omnibus assumit patrem, et matrem puellae, et qui secum erant, et ingreditur ubi puella erat iacens.
И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
41 Et tenens manum puellae, ait illi: Talitha cumi, quod est interpretatum: Puella (tibi dico) surge.
И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
42 et confestim surrexit puella, et ambulabat: erat autem annorum duodecim: et obstupuerunt stupore magno.
И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
43 Et praecepit illis vehementer ut nemo id sciret: et iussit dari illi manducare.
И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
