< Lucam 4 >

1 Iesus autem plenus Spiritu sancto regressus est a Iordane: et agebatur a Spiritu in desertum
Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,
2 diebus quadraginta, et tentabatur a diabolo. Et nihil manducavit in diebus illis: et consummatis illis esuriit.
И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,
3 Dixit autem illi diabolus: Si Filius Dei es, dic lapidi huic ut panis fiat.
И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.
4 Et respondit ad illum Iesus: Scriptum est: Quia non in solo pane vivit homo, sed in omni verbo Dei.
И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.
5 Et duxit illum diabolus in montem excelsum, et ostendit illi omnia regna orbis terrae in momento temporis,
И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,
6 et ait illi: Tibi dabo potestatem hanc universam, et gloriam illorum: quia mihi tradita sunt: et cui volo do illa.
И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;
7 Tu ergo si procidens adoraveris coram me, erunt tua omnia.
Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,
8 Et respondens Iesus, dixit illi: Scriptum est: Dominum Deum tuum adorabis, et illi soli servies.
И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.
9 Et duxit illum in Ierusalem, et statuit eum super pinnam templi, et dixit illi: Si filius Dei es, mitte te hinc deorsum.
И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;
10 Scriptum est enim quod Angelis suis mandavit de te, ut conservent te:
Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,
11 et quia in manibus tollent te, ne forte offendas ad lapidem pedem tuum.
И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.
12 Et respondens Iesus, ait illi: Dictum est: Non tentabis Dominum Deum tuum.
И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.
13 Et consummata omni tentatione, diabolus recessit ab illo, usque ad tempus.
И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.
14 Et regressus est Iesus in virtute Spiritus in Galilaeam, et fama exiit per universam regionem de illo.
И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.
15 Et ipse docebat in synagogis eorum, et magnificabatur ab omnibus.
И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.
16 Et venit Nazareth, ubi erat nutritus, et intravit secundum consuetudinem suam die sabbati in synagogam, et surrexit legere.
И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.
17 Et traditus est illi Liber Isaiae prophetae. Et ut revolvit librum, invenit locum ubi scriptum erat:
И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:
18 Spiritus Domini super me: propter quod unxit me, evangelizare pauperibus, misit me sanare contritos corde,
Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;
19 praedicare captivis remissionem, et caecis visum, dimittere confractos in remissionem, praedicare annum Domini acceptum, et diem retributionis.
И да проповедам пријатну годину Господњу.
20 Et cum plicuisset librum, reddit ministro, et sedit. Et omnium in synagoga oculi erant intendentes in eum.
И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.
21 Coepit autem dicere ad illos: Quia hodie impleta est haec scriptura in auribus vestris.
И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.
22 Et omnes testimonium illi dabant: et mirabantur in verbis gratiae, quae procedebant de ore ipsius, et dicebant: Nonne hic est filius Ioseph?
И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
23 Et ait illis: Utique dicetis mihi hanc similitudinem: Medice cura teipsum: quanta audivimus facta in Capharnaum, fac et hic in patria tua.
И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.
24 Ait autem: Amen dico vobis, quia nemo propheta acceptus est in patria sua.
Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.
25 In veritate dico vobis, multae viduae erant in diebus Eliae in Israel, quando clausum est caelum annis tribus, et mensibus sex: cum facta esset fames magna in omni terra:
А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;
26 et ad nullam illarum missus est Elias, nisi in Sarepta Sidoniae, ad mulierem viduam.
И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.
27 Et multi leprosi erant in Israel sub Elisaeo propheta: et nemo eorum mundatus est nisi Naaman Syrus.
И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.
28 Et repleti sunt omnes in synagoga ira, haec audientes.
И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.
29 Et surrexerunt, et eiecerunt illum extra civitatem: et duxerunt illum usque ad supercilium montis, super quem civitas illorum erat aedificata ut praecipitarent eum.
И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.
30 Ipse autem transiens per medium illorum, ibat.
Али Он прође између њих, и отиде.
31 Et descendit in Capharnaum civitatem Galilaeae, ibique docebat illos sabbatis.
И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.
32 Et stupebant in doctrina eius, quia in potestate erat sermo ipsius.
И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.
33 Et in synagoga erat homo habens daemonium immundum, et exclamavit voce magna,
И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно
34 dicens: Sine, quid nobis, et tibi Iesu Nazarene? venisti perdere nos? scio te qui sis, Sanctus Dei.
Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.
35 Et increpavit illum Iesus, dicens: Obmutesce, et exi ab eo. Et cum proiecisset illum daemonium in medium, exiit ab illo, nihilque illum nocuit.
И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.
36 Et factus est pavor in omnibus, et colloquebantur ad invicem, dicentes: Quod est hoc verbum, quia in potestate et virtute imperat immundis spiritibus, et exeunt?
И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?
37 Et divulgabatur fama de illo in omnem locum regionis.
И отиде глас о Њему по свима околним местима.
38 Surgens autem Iesus de synagoga, introivit in domum Simonis. Socrus autem Simonis tenebatur magnis febribus: et rogaverunt illum pro ea.
Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.
39 Et stans super illam imperavit febri: et dimisit illam. Et continuo surgens, ministrabat illis.
И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
40 Cum autem sol occidisset: omnes, qui habebant infirmos variis languoribus, ducebant illos ad eum. At ille singulis manus imponens, curabat eos.
А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.
41 Exibant autem daemonia a multis clamantia, et dicentia: Quia tu es filius Dei: et increpans non sinebat ea loqui: quia sciebant ipsum esse Christum.
А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.
42 Facta autem die egressus ibat in desertum locum, et turbae requirebant eum, et venerunt usque ad ipsum: et detinebant illum ne discederet ab eis.
А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.
43 Quibus ille ait: Quia et aliis civitatibus oportet me evangelizare regnum Dei: quia ideo missus sum.
А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.
44 Et erat praedicans in synagogis Galilaeae.
И проповедаше по зборницама галилејским.

< Lucam 4 >