Lucam 20
1 Et factum est in una dierum, docente illo populum in templo, et evangelizante, convenerunt principes sacerdotum, et Scribae cum senioribus,
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 et aiunt dicentes ad illum: Dic nobis, in qua potestate haec facis? aut: Quis est, qui dedit tibi hanc potestatem?
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 Respondens autem Iesus, dixit ad illos: Interrogabo vos et ego unum verbum. Respondete mihi:
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 Baptismus Ioannis de caelo erat, an ex hominibus?
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 At illi cogitabant intra se, dicentes: Quia si dixerimus, de caelo, dicet: Quare ergo non credidistis illi?
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 Si autem dixerimus, Ex hominibus, plebs universa lapidabit nos: certi sunt enim, Ioannem prophetam esse.
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 Et responderunt se nescire unde esset.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 Et Iesus ait illis: Neque ego dico vobis in qua potestate haec facio.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 Coepit autem dicere ad plebem parabolam hanc: Homo quidam plantavit vineam, et locavit eam colonis: et ipse peregre fuit multis temporibus.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 Et in tempore illo misit ad cultores servum, ut de fructu vineae darent illi. Qui caesum dimiserunt eum inanem.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 Et addidit alterum servum mittere. Illi autem hunc quoque caedentes, et afficientes contumelia, dimiserunt inanem.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 Et addidit tertium mittere: qui et illum vulnerantes eiecerunt.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Dixit autem dominus vineae: Quid faciam? mittam filium meum dilectum: forsitan, cum hunc viderint, verebuntur.
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 Quem cum vidissent coloni, cogitaverunt intra se, dicentes: Hic est heres, occidamus illum, ut nostra fiat hereditas.
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 Et eiectum illum extra vineam, occiderunt. Quid ergo faciet illis dominus vineae?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 veniet, et perdet colonos istos, et dabit vineam aliis. Quo audito, dixerunt illi: Absit.
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Ille autem aspiciens eos ait: Quid est ergo hoc, quod scriptum est: Lapidem, quem reprobaverunt aedificantes, hic factus est in caput anguli?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Omnis, qui ceciderit super illum lapidem, conquassabitur: super quem autem ceciderit, comminuet illum.
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 Et quaerebant principes sacerdotum, et Scribae mittere in illum manus illa hora: et timuerunt populum: cognoverunt enim quod ad ipsos dixerit similitudinem hanc.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 Et observantes miserunt insidiatores, qui se iustos simularent, ut caperent eum in sermone, et traderent illum principatui, et potestati praesidis.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 Et interrogaverunt eum, dicentes: Magister, scimus quia recte dicis, et doces: et non accipis personam, sed viam Dei in veritate doces:
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 licet nobis tributum dare Caesari, an non?
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Considerans autem dolum illorum, dixit ad eos: Quid me tentatis?
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 Ostendite mihi denarium: Cuius habet imaginem, et inscriptionem? Respondentes dixerunt ei: Caesaris.
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 Et ait illis: Reddite ergo quae sunt Caesaris, Caesari: et quae sunt Dei, Deo.
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 Et non potuerunt verbum eius reprehendere coram plebe: et mirati in responso eius, tacuerunt.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Accesserunt autem quidam Sadducaeorum, qui negant esse resurrectionem, et interrogaverunt eum,
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 dicentes: Magister, Moyses scripsit nobis: Si frater alicuius mortuus fuerit habens uxorem, et hic sine liberis fuerit, ut accipiat eam frater eius uxorem, et suscitet semen fratri suo:
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 septem ergo fratres erant: et primus accepit uxorem, et mortuus est sine filiis.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 Et sequens accepit illam, et ipse mortuus est sine filio.
И узе други жену, и он умре без деце;
31 Et tertius accepit illam. Similiter et omnes septem, et non reliquerunt semen, et mortui sunt.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Novissime omnium mortua est et mulier.
А после свих умре и жена.
33 In resurrectione ergo, cuius eorum erit uxor? siquidem septem habuerunt eam uxorem.
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 illi vero qui digni habebuntur saeculo illo, et resurrectione ex mortuis, neque nubent, neque ducent uxores: (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 neque etiam ultra mori potuerunt: aequales enim Angelis sunt, et filii sunt Dei: cum sint filii resurrectionis.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 Quia vero resurgent mortui, et Moyses ostendit secus rubum, sicut dicit Dominum, Deum Abraham, et Deum Isaac, et Deum Iacob.
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Deus autem non est mortuorum, sed vivorum: omnes enim vivunt ei.
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Respondentes autem quidam Scribarum, dixerunt ei: Magister, bene dixisti.
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 Et amplius non audebant eum quidquam interrogare.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 Dixit autem ad illos: Quomodo dicunt Christum, filium esse David?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 et ipse David dicit in libro Psalmorum: Dixit Dominus Domino meo, sede a dextris meis,
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 donec ponam inimicos tuos, scabellum pedum tuorum?
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 David ergo Dominum illum vocat: et quomodo filius eius est?
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Audiente autem omni populo, dixit discipulis suis:
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 Attendite a Scribis, qui volunt ambulare in stolis, et amant salutationes in foro, et primas cathedras in synagogis, et primos discubitus in conviviis:
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 qui devorant domos viduarum, simulantes longam orationem. Hi accipient damnationem maiorem.
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
