Lucam 10
1 Post haec autem designavit Dominus et alios septuaginta duos. et misit illos binos ante faciem suam in omnem civitatem, et locum, quo erat ipse venturus.
А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2 Et dicebat illis: Messis quidem multa, operarii autem pauci. Rogate ergo dominum messis ut mittat operarios in messem suam.
А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3 Ite: ecce ego mitto vos sicut agnos inter lupos.
Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4 Nolite portare sacculum, neque peram, neque calceamenta, et neminem per viam salutaveritis.
Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5 In quamcumque domum intraveritis, primum dicite: Pax huic domui:
У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6 et si ibi fuerit filius pacis, requiescet super illum pax vestra: sin autem, ad vos revertetur.
И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7 In eadem autem domo manete edentes, et bibentes quae apud illos sunt: dignus est enim operarius mercede sua. Nolite transire de domo in domum.
А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8 Et in quamcumque civitatem intraveritis, et susceperint vos, manducate quae apponuntur vobis:
И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9 et curate infirmos, qui in illa sunt, et dicite illis: Appropinquavit in vos regnum Dei.
И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10 In quamcumque autem civitatem intraveritis, et non susceperint vos, exeuntes in plateas eius, dicite:
И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11 Etiam pulverem, qui adhaesit nobis de civitate vestra, extergimus in vos: tamen hoc scitote, quia appropinquavit regnum Dei.
И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12 Dico vobis, quia Sodomis in die illa remissius erit, quam illi civitati.
Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13 Vae tibi Corozain, vae tibi Bethsaida: quia si in Tyro, et Sidone factae fuissent virtutes, quae factae sunt in vobis, olim in cilicio, et cinere sedentes poeniterent.
Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14 Verumtamen Tyro, et Sidoni remissius erit in iudicio, quam vobis.
Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти. (Hadēs g86)
16 Qui vos audit, me audit: et qui vos spernit, me spernit. Qui autem me spernit, spernit eum, qui misit me.
Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17 Reversi sunt autem septuaginta duo cum gaudio, dicentes: Domine, etiam daemonia subiiciuntur nobis in nomine tuo.
Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18 Et ait illis: Videbam satanam sicut fulgor de caelo cadentem.
А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19 Ecce dedi vobis potestatem calcandi supra serpentes, et scorpiones, et super omnem virtutem inimici: et nihil vobis nocebit.
Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20 Verumtamen in hoc nolite gaudere quia spiritus vobis subiiciuntur: gaudete autem, quod nomina vestra scripta sunt in caelis.
Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21 In ipsa hora exultavit in Spiritu sancto, et dixit: Confiteor tibi pater, Domine caeli et terrae, quod abscondisti haec a sapientibus, et prudentibus, et revelasti ea parvulis. Etiam Pater: quoniam sic placuit ante te.
У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22 Omnia mihi tradita sunt a Patre meo. Et nemo scit quis sit Filius, nisi Pater: et quis sit Pater, nisi Filius, et cui voluerit Filius revelare.
И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23 Et conversus ad discipulos suos, dixit: Beati oculi, qui vident quae vos videtis.
И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24 Dico enim vobis, quod multi prophetae, et reges voluerunt videre quae vos videtis, et non viderunt: et audire quae auditis, et non audierunt.
Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25 Et ecce quidam Legisperitus surrexit tentans illum, et dicens: Magister, quid faciendo vitam aeternam possidebo? (aiōnios g166)
И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
26 At ille dixit ad eum: In lege quid scriptum est? quomodo legis?
А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27 Ille respondens dixit: Diliges Dominum Deum tuum ex toto corde tuo, et ex tota anima tua, et ex omnibus virtutibus tuis, et ex omni mente tua: et proximum tuum sicut teipsum.
А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28 Dixitque illi: Recte respondisti: hoc fac, et vives.
Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29 Ille autem volens iustificare seipsum, dixit ad Iesum: Et quis est meus proximus?
А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30 Suspiciens autem Iesus, dixit: Homo quidam descendebat ab Ierusalem in Iericho, et incidit in latrones, qui etiam despoliaverunt eum: et plagis impositis abierunt semivivo relicto.
А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31 Accidit autem ut sacerdos quidam descenderet eadem via: et viso illo praeterivit.
А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32 Similiter et Levita, cum esset secus locum, et videret eum, pertransiit.
А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33 Samaritanus autem quidam iter faciens, venit secus eum: et videns eum, misericordia motus est.
А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34 Et appropians alligavit vulnera eius, infundens oleum, et vinum: et imponens illum in iumentum suum, duxit in stabulum, et curam eius egit.
И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35 Et altera die protulit duos denarios, et dedit stabulario, et ait: Curam illius habe: et quodcumque supererogaveris, ego cum rediero reddam tibi.
И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36 Quis horum trium videtur tibi proximus fuisse illi, qui incidit in latrones?
Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37 At ille dixit: Qui fecit misericordiam in illum. Et ait illi Iesus: Vade, et tu fac similiter.
А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38 Factum est autem, dum irent, et ipse intravit in quoddam castellum: et mulier quaedam Martha nomine, excepit illum in domum suam,
А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39 et huic erat soror nomine Maria, quae etiam sedens secus pedes Domini, audiebat verbum illius.
И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40 Martha autem satagebat circa frequens ministerium: quae stetit, et ait: Domine, non est tibi curae quod soror mea reliquit me solam ministrare? dic ergo illi, ut me adiuvet.
А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41 Et respondens dixit illi Dominus: Martha, Martha, solicita es, et turbaris erga plurima.
А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42 Porro unum est necessarium. Maria optimam partem elegit, quae non auferetur ab ea.
А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
