Psalmorum 68

1 In finem, Psalmus Cantici ipsi David. Exurgat Deus, et dissipentur inimici eius, et fugiant qui oderunt eum, a facie eius.

Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ.

2 Sicut deficit fumus, deficiant: sicut fluit cera a facie ignis, sic pereant peccatores a facie Dei.

Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.

3 Et iusti epulentur, et exultent in conspectu Dei: et delectentur in lætitia.

А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.

4 Cantate Deo, psalmum dicite nomini eius: iter facite ei, qui ascendit super occasum: Dominus nomen illi. Exultate in conspectu eius, turbabuntur a facie eius,

Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.

5 patris orphanorum, et iudicis viduarum. Deus in loco sancto suo:

Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.

6 Deus qui inhabitare facit unius moris in domo: Qui educit vinctos in fortitudine, similiter eos, qui exasperant, qui habitant in sepulchris.

Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.

7 Deus cum egredereris in conspectu populi tui, cum pertransires in deserto:

Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,

8 Terra mota est, etenim cæli distillaverunt a facie Dei Sinai, a facie Dei Israel.

Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.

9 Pluviam voluntariam segregabis Deus hereditati tuæ: et infirmata est, tu vero perfecisti eam.

Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.

10 Animalia tua habitabunt in ea: parasti in dulcedine tua pauperi, Deus.

Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.

11 Dominus dabit verbum evangelizantibus, virtute multa.

Господ даје реч; гласника велико је мноштво.

12 Rex virtutum dilecti dilecti: et speciei domus dividere spolia.

Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.

13 Si dormiatis inter medios cleros, pennæ columbæ deargentatæ, et posteriora dorsi eius in pallore auri.

Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.

14 Dum discernit cælestis reges super eam, nive dealbabuntur in Selmon:

Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.

15 mons Dei, mons pinguis. Mons coagulatus, mons pinguis:

Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.

16 ut quid suspicamini montes coagulatos? Mons, in quo beneplacitum est Deo habitare in eo: etenim Dominus habitabit in finem.

Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.

17 Currus Dei decem millibus multiplex, millia lætantium: Dominus in eis in Sina in sancto.

Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.

18 Ascendisti in altum, cepisti captivitatem: accepisti dona in hominibus: Etenim non credentes, inhabitare Dominum Deum.

Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!

19 Benedictus Dominus die quotidie: prosperum iter faciet nobis Deus salutarium nostrorum.

Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.

20 Deus noster, Deus salvos faciendi: et Domini Domini exitus mortis.

Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.

21 Verumtamen Deus confringet capita inimicorum suorum: verticem capilli perambulantium in delictis suis.

Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.

22 Dixit Dominus: Ex Basan convertam, convertam in profundum maris:

Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,

23 Ut intingatur pes tuus in sanguine: lingua canum tuorum ex inimicis, ab ipso.

Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.

24 Viderunt ingressus tuos Deus, ingressus Dei mei: regis mei qui est in sancto.

Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.

25 Prævenerunt principes coniuncti psallentibus, in medio iuvencularum tympanistriarum.

Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:

26 In ecclesiis benedicite Deo Domino, de fontibus Israel.

"На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!"

27 Ibi Beniamin adolescentulus, in mentis excessu. Principes Iuda, duces eorum: principes Zabulon, principes Nephthali.

Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.

28 Manda Deus virtuti tuæ: confirma hoc Deus, quod operatus es in nobis.

Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!

29 A templo tuo in Ierusalem, tibi offerent reges munera.

У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.

30 Increpa feras arundinis, congregatio taurorum in vaccis populorum: ut excludant eos, qui probati sunt argento. Dissipa gentes, quæ bella volunt:

Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.

31 venient legati ex Ægypto: Æthiopia præveniet manus eius Deo.

Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.

32 Regna terræ, cantate Deo: psallite Domino: psallite Deo.

Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,

33 qui ascendit super cælum cæli, ad Orientem. Ecce dabit voci suæ vocem virtutis,

Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.

34 date gloriam Deo super Israel, magnificentia eius, et virtus eius in nubibus.

Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.

35 Mirabilis Deus in sanctis suis, Deus Israel ipse dabit virtutem, et fortitudinem plebi suæ, benedictus Deus.

Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!