Proverbiorum 31
1 Verba Lamuelis regis. Visio, qua erudivit eum mater sua.
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 Quid dilecte mi, quid dilecte uteri mei, quid dilecte votorum meorum?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Ne dederis mulieribus substantiam tuam, et divitias tuas ad delendos reges.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Noli regibus, o Lamuel, noli regibus dare vinum: quia nullum secretum est ubi regnat ebrietas.
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 et ne forte bibant, et obliviscantur iudiciorum, et mutent causam filiorum pauperis.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Date siceram mœrentibus, et vinum his, qui amaro sunt animo:
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 bibant, et obliviscantur egestatis suæ, et doloris sui non recordentur amplius.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Aperi os tuum muto, et causis omnium filiorum qui pertranseunt:
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 aperi os tuum, decerne quod iustum est, et iudica inopem et pauperem.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Mulierem fortem quis inveniet? procul, et de ultimis finibus pretium eius.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 Confidit in ea cor viri sui, et spoliis non indigebit.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 Reddet ei bonum, et non malum, omnibus diebus vitæ suæ.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 Quæsivit lanam et linum, et operata est consilia manuum suarum.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 Facta est quasi navis institoris, de longe portans panem suum.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 Et de nocte surrexit, deditque prædam domesticis suis, et cibaria ancillis suis.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 Consideravit agrum, et emit eum: de fructu manuum suarum plantavit vineam.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 Accinxit fortitudine lumbos suos, et roboravit brachium suum.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 Gustavit, et vidit quia bona est negotiatio eius: non extinguetur in nocte lucerna eius.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Manum suam misit ad fortia, et digiti eius apprehenderunt fusum.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 Manum suam aperuit inopi, et palmas suas extendit ad pauperem.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 Non timebit domui suæ a frigoribus nivis: omnes enim domestici eius vestiti sunt duplicibus.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 Stragulatam vestem fecit sibi: byssus, et purpura indumentum eius.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Nobilis in portis vir eius, quando sederit cum senatoribus terræ.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Sindonem fecit, et vendidit, et cingulum tradidit Chananæo.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Fortitudo et decor indumentum eius, et ridebit in die novissimo.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Os suum aperuit sapientiæ, et lex clementiæ in lingua eius.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 Consideravit semitas domus suæ, et panem otiosa non comedit.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Surrexerunt filii eius, et beatissimam prædicaverunt: vir eius, et laudavit eam.
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 Multæ filiæ congregaverunt divitias: tu supergressa es universas.
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Fallax gratia, et vana est pulchritudo: mulier timens Dominum ipsa laudabitur.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Date ei de fructu manuum suarum: et laudent eam in portis opera eius.
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
