Ecclesiastes 5

1 Custodi pedem tuum ingrediens domum Dei, et appropinqua ut audias. Multo enim melior est obedientia, quam stultorum victimæ, qui nesciunt quid faciunt mali.

Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.

2 Ne temere quid loquaris, neque cor tuum sit velox ad proferendum sermonem coram Deo. Deus enim in cælo, et tu super terram: idcirco sint pauci sermones tui.

Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.

3 Multas curas sequuntur somnia, et in multis sermonibus invenietur stultitia.

Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.

4 Si quid vovisti Deo, ne moreris reddere: displicet enim ei infidelis et stulta promissio. sed quodcumque voveris, redde:

Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.

5 multoque melius est non vovere, quam post votum promissa non reddere.

Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.

6 Ne dederis os tuum ut peccare facias carnem tuam: neque dicas coram angelo: Non est providentia: ne forte iratus Deus contra sermones tuos, dissipet cuncta opera manuum tuarum.

Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?

7 Ubi multa sunt somnia, plurimæ sunt vanitates, et sermones innumeri: tu vero Deum time.

Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.

8 Si videris calumnias egenorum, et violenta iudicia, et subverti iustitiam in provincia, non mireris super hoc negotio: quia excelso excelsior est alius, et super hos quoque eminentiores sunt alii,

Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.

9 et insuper universæ terræ rex imperat servienti.

Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.

10 Avarus non implebitur pecunia: et qui amat divitias, fructum non capiet ex eis: et hoc ergo vanitas.

Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.

11 Ubi multæ sunt opes, multi et qui comedunt eas. Et quid prodest possessori, nisi quod cernit divitias oculis suis?

Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.

12 Dulcis est somnus operanti, sive parum, sive multum comedat: saturitas autem divitis non sinit eum dormire.

Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.

13 Est et alia infirmitas pessima, quam vidi sub sole: divitiæ conservatæ in malum domini sui.

Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.

14 Pereunt enim in afflictione pessima: generavit filium, qui in summa egestate erit.

Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.

15 Sicut egressus est nudus de utero matris suæ, sic revertetur, et nihil auferet secum de labore suo.

Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.

16 Miserabilis prorsus infirmitas: quo modo venit, sic revertetur. Quid ergo prodest ei quod laboravit in ventum?

И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,

17 Cunctis diebus vitæ suæ comedit in tenebris et in curis multis, et in ærumna atque tristitia.

И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?

18 Hoc itaque visum est mihi bonum ut comedat quis, et bibat, et fruatur lætitia ex labore suo, quo laboravit ipse sub sole numero dierum vitæ suæ, quos dedit ei Deus, et hæc est pars illius.

Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.

19 Et omni homini, cui dedit Deus divitias, atque substantiam, potestatemque ei tribuit ut comedat ex eis, et fruatur parte sua, et lætetur de labore suo: hoc est donum Dei.

И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.

20 Non enim satis recordabitur dierum vitæ suæ, eo quod Deus occupet deliciis cor eius.

Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.