Iohannem 11
1 Erat autem quidem languens Lazarus a Bethania, de castello Mariæ, et Marthæ sororis eius.
Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
2 (Maria autem erat, quæ unxit Dominum unguento, et extersit pedes eius capillis suis: cuius frater Lazarus infirmabatur.)
(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
3 Miserunt ergo sorores eius ad eum dicentes: Domine, ecce quem amas infirmatur.
Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
4 Audiens autem Iesus dixit eis: Infirmitas hæc non est ad mortem, sed pro gloria Dei, ut glorificetur Filius Dei per eam.
А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
5 Diligebat autem Iesus Martham, et sororem eius Mariam, et Lazarum.
А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
6 Ut ergo audivit quia infirmabatur, tunc quidem mansit in eodem loco duobus diebus.
А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
7 Deinde post hæc dixit discipulis suis: Eamus in Iudæam iterum.
А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8 Dicunt ei discipuli: Rabbi, nunc quærebant te Iudæi lapidare, et iterum vadis illuc?
Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9 Respondit Iesus: Nonne duodecim sunt horæ diei? Si quis ambulaverit in die, non offendit, quia lucem huius mundi videt:
Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
10 si autem ambulaverit in nocte, offendit, quia lux non est in eo.
А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11 Hæc ait, et post hæc dixit eis: Lazarus amicus noster dormit: sed vado ut a somno excitem eum.
Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12 Dixerunt ergo discipuli eius: Domine, si dormit, salvus erit.
Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
13 Dixerat autem Iesus de morte eius: illi autem putaverunt quia de dormitione somni diceret.
А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14 Tunc ergo Iesus dixit eis manifeste: Lazarus mortuus est:
Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
15 et gaudeo propter vos, ut credatis, quoniam non eram ibi. Sed eamus ad eum.
И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
16 Dixit ergo Thomas, qui dicitur Didymus, ad condiscipulos: Eamus et nos, ut moriamur cum eo.
Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17 Venit itaque Iesus: et invenit eum quattuor dies iam in monumento habentem.
А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18 (Erat autem Bethania iuxta Ierosolymam quasi stadiis quindecim.)
(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19 Multi autem ex Iudæis venerant ad Martham, et Mariam, ut consolarentur eas de fratre suo.
И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20 Martha ergo ut audivit quia Iesus venit, occurrit illi: Maria autem domi sedebat.
Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
21 Dixit ergo Martha ad Iesum: Domine, si fuisses hic, frater meus non fuisset mortuus:
Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
22 Sed et nunc scio quia quæcumque poposceris a Deo, dabit tibi Deus.
А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
23 Dicit illi Iesus: Resurget frater tuus.
Исус јој рече: Брат ће твој устати.
24 Dicit ei Martha: Scio quia resurget in resurrectione in novissimo die.
Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
25 Dixit ei Iesus: Ego sum resurrectio, et vita: qui credit in me, etiam si mortuus fuerit, vivet:
А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово? (aiōn g165)
27 Ait illi: Utique Domine, ego credidi, quia tu es Christus Filius Dei vivi, qui in hunc mundum venisti.
Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
28 Et cum hæc dixisset, abiit, et vocavit Mariam sororem suam silentio, dicens: Magister adest, et vocat te.
И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
29 Illa ut audivit, surgit cito, et venit ad eum:
А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
30 nondum enim venerat Iesus in castellum: sed erat adhuc in illo loco, ubi occurrerat ei Martha.
Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
31 Iudæi ergo, qui erant cum ea in domo, et consolabantur eam, cum vidissent Mariam quia cito surrexit, et exiit, secuti sunt eam dicentes: Quia vadit ad monumentum, ut ploret ibi.
А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32 Maria ergo, cum venisset ubi erat Iesus, videns eum, cecidit ad pedes eius, et dicit ei: Domine, si fuisses hic, non esset mortuus frater meus.
А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
33 Iesus ergo, ut vidit eam plorantem, et Iudæos, qui venerant cum ea, plorantes, infremuit spiritu, et turbavit seipsum,
Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
34 et dixit: Ubi posuistis eum? Dicunt ei: Domine, veni, et vide.
И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
35 Et lacrymatus est Iesus.
Ударише сузе Исусу.
36 Dixerunt ergo Iudæi: Ecce quomodo amabat eum.
Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
37 Quidam autem ex ipsis dixerunt: Non poterat hic, qui aperuit oculos cæci nati, facere ut hic non moreretur?
А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
38 Iesus ergo rursum fremens in semetipso, venit ad monumentum. Erat autem spelunca: et lapis superpositus erat ei.
А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
39 Ait Iesus: Tollite lapidem. Dicit ei Martha soror eius, qui mortuus fuerat: Domine, iam fœtet, quatriduanus est enim.
Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
40 Dicit ei Iesus: Nonne dixi tibi quoniam si credideris, videbis gloriam Dei?
Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
41 Tulerunt ergo lapidem: Iesus autem elevatis sursum oculis, dixit: Pater gratias ago tibi quoniam audisti me.
Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
42 Ego autem sciebam quia semper me audis, sed propter populum, qui circumstat, dixi: ut credant quia tu me misisti.
А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
43 Hæc cum dixisset, voce magna clamavit: Lazare veni foras.
И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
44 Et statim prodiit qui fuerat mortuus, ligatus pedes, et manus institis, et facies illius sudario erat ligata. Dixit eis Iesus: Solvite eum, et sinite abire.
И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
45 Multi ergo ex Iudæis, qui venerant ad Mariam, et Martham, et viderant quæ fecit Iesus, crediderunt in eum.
Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
46 Quidam autem ex ipsis abierunt ad Pharisæos, et dixerunt eis quæ fecit Iesus.
А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47 Collegerunt ergo Pontifices et Pharisæi concilium, et dicebant: Quid faciamus, quia hic homo multa signa facit?
Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
48 Si dimittimus eum sic, omnes credent in eum: et venient Romani, et tollent nostrum locum, et gentem.
Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49 Unus autem ex ipsis Caiphas nomine, cum esset Pontifex anni illius, dixit eis: Vos nescitis quidquam,
А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50 nec cogitatis quia expedit vobis ut unus moriatur homo pro populo, et non tota gens pereat.
И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
51 Hoc autem a semetipso non dixit: sed cum esset Pontifex anni illius, prophetavit, quod Iesus moriturus erat pro gente,
А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
52 et non tantum pro gente, sed ut filios Dei, qui erant dispersi, congregaret in unum.
И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
53 Ab illo ergo die cogitaverunt ut interficerent eum.
Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
54 Iesus ergo iam non in palam ambulabat apud Iudæos, sed abiit in regionem iuxta desertum, in civitatem, quæ dicitur Ephrem, et ibi morabatur cum discipulis suis.
А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
55 Proximum autem erat Pascha Iudæorum: et ascenderunt multi Ierosolymam de regione ante Pascha, ut sanctificarent se ipsos.
А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
56 Quærebant ergo Iesum: et colloquebantur ad invicem, in templo stantes: Quid putatis, quia non venit ad diem festum?
Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
57 Dederant autem Pontifices, et Pharisæi mandatum, ut si quis cognoverit ubi sit, indicet, ut apprehendant eum.
А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
