Iohannem 10
1 Amen, amen dico vobis: qui non intrat per ostium in ovile ovium, sed ascendit aliunde: ille fur est, et latro.
Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2 Qui autem intrat per ostium, pastor est ovium.
А који улази на врата јесте пастир овцама.
3 Huic ostiarius aperit, et oves vocem eius audiunt, et proprias ovas vocat nominatim, et educit eas.
Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4 Et cum proprias oves emiserit, ante eas vadit: et oves illum sequuntur, quia sciunt vocem eius.
И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5 Alienum autem non sequuntur, sed fugiunt ab eo: quia non noverunt vocem alienorum.
А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
6 Hoc proverbium dixit eis Iesus. Illi autem non cognoverunt quid loqueretur eis.
Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
7 Dixit ergo eis iterum Iesus: Amen, amen dico vobis, quia ego sum ostium ovium.
Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8 Omnes quotquot venerunt, fures sunt, et latrones, et non audierunt eos oves.
Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9 Ego sum ostium. Per me si quis introierit, salvabitur: et ingredietur, et egredietur, et pascua inveniet.
Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10 Fur non venit nisi ut furetur, et mactet, et perdat. Ego veni ut vitam habeant, et abundantius habeant.
Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11 Ego sum pastor bonus. Bonus pastor animam suam dat pro ovibus suis.
Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12 Mercenarius autem, et qui non est pastor, cuius non sunt oves propriæ, videt lupum venientem, et dimittit oves, et fugit: et lupus rapit, et dispergit oves:
А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13 mercenarius autem fugit, quia mercenarius est, et non pertinet ad eum de ovibus.
А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14 Ego sum pastor bonus: et cognosco meas, et cognoscunt me meæ.
Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15 Sicut novit me Pater, et ego agnosco Patrem: et animam meam pono pro ovibus meis.
Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16 Et alias oves habeo, quæ non sunt ex hoc ovili: et illas oportet me adducere, et vocem meam audient, et fiet unum ovile, et unus pastor.
И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17 Propterea me diligit Pater: quia ego pono animam meam, ut iterum sumam eam.
Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18 Nemo tollit eam a me: sed ego pono eam a meipso, et potestatem habeo ponendi eam: et potestatem habeo iterum sumendi eam: Hoc mandatum accepi a Patre meo.
Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
19 Dissensio iterum facta est inter Iudæos propter sermones hos.
Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
20 Dicebant autem multi ex ipsis: Dæmonium habet, et insanit: quid eum auditis?
Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
21 Alii dicebant: Hæc verba non sunt dæmonium habentis: numquid dæmonium potest cæcorum oculos aperire?
Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
22 Facta sunt autem Encænia in Ierosolymis: et hiems erat.
А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
23 Et ambulabat Iesus in templo, in porticu Salomonis.
И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
24 Circumdederunt ergo eum Iudæi, et dicebant ei: Quousque animam nostram tollis? Si tu es Christus, dic nobis palam.
А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25 Respondit eis Iesus: Loquor vobis, et non creditis. Opera, quæ ego facio in nomine Patris mei, hæc testimonium perhibent de me:
Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
26 sed vos non creditis, quia non estis ex ovibus meis.
Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
27 Oves meæ vocem meam audiunt: et ego cognosco eas, et sequuntur me:
Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
29 Pater meus quod dedit mihi, maius omnibus est: et nemo potest rapere de manu Patris mei.
Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
30 Ego, et Pater unum sumus.
Ја и Отац једно смо.
31 Sustulerunt ergo lapides Iudæi, ut lapidarent eum.
А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
32 Respondit eis Iesus: Multa bona opera ostendi vobis ex Patre meo, propter quod eorum opus me lapidatis?
Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
33 Responderunt ei Iudæi: De bono opere non lapidamus te, sed de blasphemia: et quia tu homo cum sis, facis teipsum Deum.
Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
34 Respondit eis Iesus: Nonne scriptum est in lege vestra: quia Ego dixi, dii estis?
Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
35 Si illos dixit deos, ad quos sermo Dei factus est, et non potest solvi scriptura:
Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
36 quem Pater sanctificavit, et misit in mundum, vos dicitis: Quia blasphemas: quia dixi, Filius Dei sum?
Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
37 Si non facio opera Patris mei, nolite credere mihi.
Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
38 Si autem facio: et si mihi non vultis credere, operibus credite, ut cognoscatis, et credatis quia Pater in me est, et ego in Patre.
Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
39 Quærebant ergo eum apprehendere: et exivit de manibus eorum.
Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
40 Et abiit iterum trans Iordanem in eum locum, ubi erat Ioannes baptizans primum: et mansit illic:
И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
41 et multi venerunt ad eum, et dicebant: Quia Ioannes quidem signum fecit nullum.
И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
42 Omnia autem quæcumque dixit Ioannes de hoc, vera erant. Et multi crediderunt in eum.
И многи вероваше Га онде.
