Corinthios Ii 11
1 Utinam sustineretis modicum quid insipientiæ meæ, sed et supportare me:
О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
2 Æmulor enim vos Dei æmulatione. Despondi enim vos uni viro virginem castam exhibere Christo.
Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
3 Timeo autem ne sicut serpens Hevam seduxit astutia sua, ita corrumpantur sensus vestri, et excidant a simplicitate, quæ est in Christo.
Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
4 Nam si is, qui venit, alium Christum prædicat, quem non prædicavimus, aut alium spiritum accipitis, quem non accepistis: aut aliud Evangelium, quod non recepistis: recte pateremini.
Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
5 Existimo enim nihil me minus fecisse a magnis Apostolis.
Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6 Nam etsi imperitus sermone, sed non scientia, in omnibus autem manifestati sumus vobis.
Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
7 Aut numquid peccatum feci, me ipsum humilians, ut vos exaltemini? Quoniam gratis Evangelium Dei evangelizavi vobis?
Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
8 Alias Ecclesias expoliavi, accipiens stipendium ad ministerium vestrum.
Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
9 Et cum essem apud vos, et egerem; nulli onerosus fui: nam quod mihi deerat, suppleverunt fratres, qui venerunt a Macedonia: et in omnibus sine onere me vobis servavi, et servabo.
Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
10 Est veritas Christi in me, quoniam hæc gloriatio non infringetur in me in regionibus Achaiæ.
Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
11 Quare? Quia non diligo vos? Deus scit.
Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
12 Quod autem facio, et faciam: ut amputem occasionem eorum, qui volunt occasionem, ut in quo gloriantur, inveniantur sicut et nos.
Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
13 Nam eiusmodi pseudoapostoli, sunt operarii subdoli, transfigurantes se in apostolos Christi.
Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
14 Et non mirum: ipse enim Satanas transfigurat se in Angelum lucis.
И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
15 Non est ergo magnum, si ministri eius transfigurentur velut ministri iustitiæ: quorum finis erit secundum opera ipsorum.
Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
16 Iterum dico, (ne quis me putet insipientem esse, alioquin velut insipientem accipite me, ut et ego modicum quid glorier)
Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
17 quod loquor, non loquor secundum Deum, sed quasi in insipientia, in hac substantia gloriæ.
А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
18 Quoniam multi gloriantur secundum carnem: et ego gloriabor.
Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
19 Libenter enim suffertis insipientes: cum sitis ipsi sapientes.
Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
20 Sustinetis enim si quis vos in servitutem redigit, si quis devorat, si quis accipit, si quis extollitur, si quis in faciem vos cædit.
Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
21 Secundum ignobilitatem dico, quasi nos infirmi fuerimus in hac parte. In quo quis audet (in insipientia dico) audeo et ego:
На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
22 Hebræi sunt, et ego: Israelitæ sunt, et ego: Semen Abrahæ sunt, et ego:
Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;
23 Ministri Christi sunt, (ut minus sapiens dico) plus ego: in laboribus plurimis, in carceribus abundantius, in plagis supra modum, in mortibus frequenter.
Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
24 A Iudæis quinquies, quadragenas, una minus, accepi.
Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
25 Ter virgis cæsus sum, semel lapidatus sum, ter naufragium feci, nocte et die in profundo maris fui,
Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
26 in itineribus sæpe, periculis fluminum, periculis latronum, periculis ex genere, periculis ex Gentibus, periculis in civitate, periculis in solitudine, periculis in mari, periculis in falsis fratribus:
Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
27 in labore et ærumna, in vigiliis multis, in fame, et siti, in ieiuniis multis, in frigore, et nuditate,
У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
28 præter illa, quæ extrinsecus sunt, instantia mea quotidiana, sollicitudo omnium Ecclesiarum.
Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
29 Quis infirmatur, et ego non infirmor? Quis scandalizatur, et ego non uror?
Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
30 Si gloriari oportet: quæ infirmitatis meæ sunt, gloriabor.
Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
31 Deus et Pater Domini nostri Iesu Christi, qui est benedictus in sæcula, scit quod non mentior. (aiōn g165)
Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем. (aiōn g165)
32 Damasci præpositus gentis Aretæ regis, custodiebat civitatem Damascenorum ut me comprehenderet:
У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
33 et per fenestram in sporta dimissus sum per murum, et sic effugi manus eius.
и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
