< 詩篇 50 >

1 アサフの歌 全能者なる神、主は詔して、日の出るところから日の入るところまであまねく地に住む者を召し集められる。
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 神は麗しさのきわみであるシオンから光を放たれる。
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 われらの神は来て、もだされない。み前には焼きつくす火があり、そのまわりには、はげしい暴風がある。
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 神はその民をさばくために、上なる天および地に呼ばわれる、
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 「いけにえをもってわたしと契約を結んだわが聖徒をわたしのもとに集めよ」と。
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 天は神の義をあらわす、神はみずから、さばきぬしだからである。 (セラ)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 「わが民よ、聞け、わたしは言う。イスラエルよ、わたしはあなたにむかってあかしをなす。わたしは神、あなたの神である。
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 わたしがあなたを責めるのは、あなたのいけにえのゆえではない。あなたの燔祭はいつもわたしの前にある。
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 わたしはあなたの家から雄牛を取らない。またあなたのおりから雄やぎを取らない。
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 林のすべての獣はわたしのもの、丘の上の千々の家畜もわたしのものである。
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 わたしは空の鳥をことごとく知っている。野に動くすべてのものはわたしのものである。
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 たといわたしは飢えても、あなたに告げない、世界とその中に満ちるものとはわたしのものだからである。
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 わたしは雄牛の肉を食べ、雄やぎの血を飲むだろうか。
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 感謝のいけにえを神にささげよ。あなたの誓いをいと高き者に果せ。
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 悩みの日にわたしを呼べ、わたしはあなたを助け、あなたはわたしをあがめるであろう」。
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 しかし神は悪しき者に言われる、「あなたはなんの権利があってわたしの定めを述べ、わたしの契約を口にするのか。
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 あなたは教を憎み、わたしの言葉を捨て去った。
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 あなたは盗びとを見ればこれとむつみ、姦淫を行う者と交わる。
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 あなたはその口を悪にわたし、あなたの舌はたばかりを仕組む。
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 あなたは座してその兄弟をそしり、自分の母の子をののしる。
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 あなたがこれらの事をしたのを、わたしが黙っていたので、あなたはわたしを全く自分とひとしい者と思った。しかしわたしはあなたを責め、あなたの目の前にその罪をならべる。
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 神を忘れる者よ、このことを思え。さもないとわたしはあなたをかき裂く。そのときだれも助ける者はないであろう。
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 感謝のいけにえをささげる者はわたしをあがめる。自分のおこないを慎む者にはわたしは神の救を示す」。
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.

< 詩篇 50 >