詩篇 140

1 ヱホバよねがはくは惡人よりわれを助けいだし 我をまもりて強暴人よりのがれしめたまへ

Zborovođi. Psalam. Davidov. Izbavi me, Jahve, od čovjeka zlobna, zaštiti me od čovjeka nasilna:

2 かれらは心のうちに殘害をくはだて たえず戰闘をおこす

od onih koji pakosti u srcu smišljaju i čitav dan začinju kavge.

3 かれらは蛇のごとくおのが舌を利す そのくちびるのうちに蝮の毒あり (セラ)

Kao zmije bruse jezike svoje, pod usnama im je otrov ljutičin.

4 ヱホバよ願くはわれを保ちてあしきひとの手よりのがれしめ 我をまもりてわが足をつまづかせんと謀るあらぶる人よりのがれしめ給へ

Spasi me, Jahve, od ruku zlotvora, čuvaj me od čovjeka nasilna koji hoće da mi noga posrne.

5 高ぶるものはわがために羂と索とをふせ 路のほとりに網をはり かつ機をまうけたり (セラ)

Oholice mi potajno nastavljaju zamku, užetima mrežu pletu, kraj puta klopke mi stavljaju.

6 われヱホバにいへらく汝はわが神なり ヱホバよねがはくはわが祈のこゑをきき給へ

Zavapih Jahvi: “Ti si Bog moj! Poslušaj, o Jahve, krik mojih molitava!

7 わが救のちからなる主の神よ なんぢはたたかひの日にわが首をおほひたまへり

Jahve, Gospode moj, spasitelju silni moj, u dan boja zakloni mi glavu!”

8 ヱホバよあしきひとの欲のままにすることをゆるしたまふなかれ そのあしき企圖をとげしめたまふなかれ おそらくは彼等みづから誇らん (セラ)

Ne daj da se ispune želje zlotvora, ne daj da svoje on izvrši namjere!

9 われを圍むものの首はおのれのくちびるの殘害におほはるべし

Nek' glavu ne podignu oni koji me opkoliše, nek' na njih padne zloba njihovih usana!

10 もえたる炭はかれらのうへにおち かれらは火になげいれられ ふかき穴になげいれられて再びおきいづることあたはざるべし

Nek' daždi po njima ugljevlje ognjeno, nek' se strovale u jamu da više ne ustanu!

11 惡言をいふものは世にたてられず 暴ぶるものはわざはひに追及れてたふさるべし

Opadač se neće održat' na zemlji, silnika će odjednom zgrabiti nesreća.

12 われは苦しむものの訴とまづしきものの義とをヱホバの守りたまふを知る

Znam da će Jahve dati pravo ubogu i pravicu siromasima.

13 義者はかならず聖名にかんしやし直者はみまへに住ん

Zaista, pravedni će tvoje ime slaviti, pred tvojim će licem boraviti čestiti.