コリント人への手紙第二 3
1 我等ふたたび己を薦め始めんや、また或 人のごとく人の推薦の書を汝らに齎し、また汝 等より受くることを要せんや。
Poèinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporuènijeh poslanica na vas ili od vas?
2 汝らは即ち我らの書にして我らの心に録され、又すべての人に知られ、かつ讀まるるなり。
Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našima, koju poznaju i èitaju svi ljudi;
3 汝らは明かに我らの職によりて書かれたるキリストの書なり。而も墨にあらで活ける神の御靈にて録され、石碑にあらで心の肉碑に録されたるなり。
Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeæi napisali ne mastilom nego Duhom Boga živoga, ne na kamenijem daskama nego na mesanijem daskama srca.
4 我らはキリストにより、神に對して斯かる確信あり。
A takovo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga,
5 されど己は何事をも自ら定むるに足らず、定むるに足るは神によるなり。
Ne da smo vrsni od sebe pomisliti što, kao od sebe, nego je naša vrsnoæa od Boga;
6 神は我らを新約の役者となるに足らしめ給へり、儀文の役者にあらず、靈の役者なり。そは儀文は殺し、靈は活せばなり。
Koji i uèini nas vrsne da budemo sluge novom zavjetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje.
7 石に彫り書されたる死の法の職にも光榮ありて、イスラエルの子 等はそのやがて消ゆべきモーセの顏の光榮を見つめ得ざりし程ならんには、
Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegova koja prestaje:
8 まして靈の職は光榮なからんや。
Akamoli neæe mnogo veæma služba duha biti u slavi?
9 罪を定むる職もし光榮あらんには、まして義とする職は光榮に溢れざらんや。
Jer kad je služba osuðenja slava, mnogo veæma izobiluje služba pravde u slavi.
10 もと光榮ありし者も更に勝れる光榮に比ぶれば、光榮なき者となれり。
Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi.
11 もし消ゆべき者に光榮ありしならんには、まして永存ふるものに光榮なからんや。
Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo æe veæma biti u slavi ono što ostaje.
12 我らは斯くのごとき希望を有つゆゑに、更に臆せずして言ひ、
Imajuæi dakle takovi nad s velikom slobodom radimo;
13 又モーセの如くせざるなり。彼は消ゆべき者の消えゆくをイスラエルの子らに見せぬために、面帕を顏におほひたり。
I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetka onome što prestaje.
14 然れど彼らの心 鈍くなれり。キリストによりて面帕の廢るべきを悟らねば、今日に至るまで舊約を讀む時その面帕なほ存れり。
No zaslijepiše pomisli njihove; jer do samoga ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u èitanju starog zavjeta, jer u Hristu prestaje.
15 今日に至るまでモーセの書を讀むとき、面帕は彼らの心のうへに置かれたり。
Nego do danas kad se èita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji.
16 然れど主に歸する時、その面帕は取り除かるべし。
A kad se obrate ka Gospodu, uzeæe se pokrivalo.
17 主は即ち御靈なり、主の御靈のある所には自由あり。
A Gospod je Duh: a gdje je Duh ondje je sloboda.
18 我等はみな面帕なくして、鏡に映るごとく主の榮光を見、榮光より榮光にすすみ、主たる御靈によりて主と同じ像に化するなり。
Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u to isto oblièje iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha.
