Job 19

1 Darauf erwidert Job und spricht:

А Јов одговори и рече:

2 "Wie lange peinigt ihr mich noch, zermartert mich mit euren Worten?

Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?

3 Wohl dutzendmal versuchtet ihr, mir eine Niederlage zu bereiten. Ihr schämt euch nicht, zum Angriff gegen mich zu schreiten.

Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?

4 Ist's wahr, daß wirklich ich geirrt und daß im Irrtum ich verharre?

Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.

5 Wollt ihr gar groß tun gegen mich, so müßt ihr meine Schande mir beweisen.

Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,

6 So seht doch ein, daß Gott mir Hindernisse legt! Er hat mich in sein Netz verstrickt.

Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.

7 Ich schreie: 'Ha, Gewalttat'; niemand hört's. Ich rufe, und mein Recht bleibt aus.

Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.

8 Er hat mir meinen Weg verbaut, und meinen Pfad in Finsternis gehüllt.

Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

9 Der Ehre hat er mich beraubt, die Krone mir vom Haupt gerissen,

Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.

10 zerschmettert mich, daß ich zerfahren und reißt, wie einen Baum, so mir das Hoffen aus.

Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

11 Sein Zorn ist wider mich entbrannt; er achtet mich als seinen Feind.

Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.

12 All seine Scharen rücken an, erbauen einen Damm gerade auf mich zu und lagern rings sich um mein Zelt.

Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.

13 Mich lassen meine Brüder; Vertraute gehen von mir.

Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

14 Nachbarn und Freunde bleiben aus, und meines Hauses Schützlinge vergessen mich.

Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.

15 Die Mägde achten mich für einen Fremden; ein Unbekannter bin ich ihnen.

Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.

16 Der Knecht hört nicht, wenn ich ihn rufe; ich muß ihn buchstäblich aufsuchen.

Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.

17 Und für mein Weib ist meine Zuneigung ein Ekel und meine Zärtlichkeiten meinen eigenen Kindern.

Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.

18 Sogar die Buben, sie verachten mich; sie spotten meiner, wenn ich mich erhebe.

Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.

19 Die Mindesten aus meinem Kreis verabscheun mich; es wenden, die ich gerngehabt, sich gegen mich.

Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.

20 An meiner Haut, an meinem Fleisch klebt mein Gebein; mit meinen Narben bin ich einzig da.

За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.

21 Erbarmet euch! Erbarmet euch, ihr meine Freunde! Denn Gottes Hand hat mich getroffen.

Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.

22 Warum verfolgt ihr mich wie Gott? Habt ihr an mir noch nicht genug?

Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?

23 Ach, möchten meine Worte aufgezeichnet und in ein Buch geschrieben werden,

О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!

24 auf Blei mit Eisenstift, auf ewig in den Fels gehauen!

Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!

25 Ich weiß bestimmt, für mich lebt ein Verteidiger, und schließlich tritt er doch auf Erden auf.

Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.

26 Dann ändert sich mein Körper hier; ich schaue Gott in meinem Leibe.

И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.

27 Den ich für mich ersehne, den sehe ich allein und niemand sonst; mag auch das Herz mir in der Brust hinschwinden.

Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.

28 Ihr sprechet ja: 'Womit nur wollen gegen ihn wir vorgehen, da doch der Hauptgrund jetzt bei ihm gefunden ist?'

Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.

29 Nur hütet euch vor der Verleumdung! Verleumdung ist ja Gift und Sünde, daß ihr erfahrt, was richten heißt."

Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.