Psaumes 69

1 Sauve-moi, ô Dieu, car les eaux ont atteint ma vie!

Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

2 Je suis plongé dans un bourbier profond, où je ne puis prendre pied; je suis entré dans l'abîme des eaux, et les flots m'ont submergé.

Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

3 Je suis las de crier; ma gorge est desséchée; mes yeux se consument à attendre mon Dieu.

Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.

4 Ceux qui me haïssent sans cause, passent en nombre les cheveux de ma tête; ceux qui m'attaquent et qui sont mes ennemis sans sujet, se renforcent; je dois alors rendre ce que je n'ai pas ravi.

Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.

5 O Dieu! tu connais ma folie, et mes fautes ne te sont point cachées.

Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.

6 Que ceux qui s'attendent à toi ne soient pas honteux à cause de moi, Seigneur, Éternel des armées! Que ceux qui te cherchent ne soient pas confus à mon sujet, ô Dieu d'Israël!

Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!

7 Car c'est pour toi que je porte l'opprobre, et que la honte a couvert mon visage.

Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

8 Je suis devenu un étranger pour mes frères, et un inconnu pour les fils de ma mère.

Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

9 Car le zèle de ta maison m'a dévoré, et les outrages de ceux qui t'outragent sont tombés sur moi,

Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

10 Et j'ai pleuré en jeûnant; mais cela même m'a été un opprobre.

Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

11 J'ai aussi pris le sac pour vêtement; mais j'ai été l'objet de leurs railleries.

Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

12 Ceux qui sont assis à la porte s'entretiennent de moi; les buveurs de boissons fortes font de moi le sujet de leurs chansons.

О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.

13 Pour moi, ma prière s'adresse à toi, ô Éternel, dans le temps de ta faveur. O Dieu, selon ta grande bonté, réponds-moi et me délivre, selon ta fidélité!

А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.

14 Tire-moi du bourbier, et que je n'enfonce pas; que je sois délivré de mes ennemis et des eaux profondes!

Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

15 Que le courant des eaux ne me submerge pas, que je ne sois pas englouti par le gouffre, et que la fosse ne referme pas sa bouche sur moi!

Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

16 Éternel, réponds-moi, car ta faveur est bonne; selon la grandeur de tes compassions, tourne-toi vers moi!

Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

17 Et ne cache pas ta face à ton serviteur, car je suis en détresse; hâte-toi, réponds-moi!

Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

18 Approche-toi de mon âme, rachète-la; à cause de mes ennemis, délivre-moi!

Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

19 Toi, tu sais mon opprobre, et ma honte, et ma confusion; tous mes adversaires sont devant tes yeux.

Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.

20 L'opprobre m'a brisé le cœur, et je suis languissant; j'ai attendu de la compassion, mais il n'y en a point; des consolateurs, mais je n'en trouve pas.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

21 Ils mettent du fiel dans ma nourriture, et dans ma soif ils m'abreuvent de vinaigre.

Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

22 Que leur table devienne un piège devant eux, et un filet dans leur sécurité!

Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

23 Que leurs yeux s'obscurcissent pour ne plus voir; et fais trembler continuellement leurs reins!

Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

24 Répands sur eux ton indignation, et que l'ardeur de ton courroux les atteigne!

Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

25 Que leur demeure soit déserte, et que personne n'habite dans leurs tentes!

Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

26 Car ils persécutent celui que tu as frappé, et ils racontent la douleur de ceux que tu as blessés.

Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

27 Ajoute iniquité à leurs iniquités, et qu'ils n'aient point de part à ta justice.

Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.

28 Qu'ils soient effacés du livre de vie, et ne soient pas inscrits avec les justes!

Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.

29 Pour moi, je suis affligé et dans la douleur; ta délivrance, ô Dieu, me mettra dans une haute retraite!

А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

30 Je célébrerai le nom de Dieu par des chants; je le magnifierai par des louanges.

Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.

31 Et cela plaira mieux à l'Éternel qu'un taureau, qu'un veau ayant des cornes et l'ongle divisé.

То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

32 Les humbles le verront et se réjouiront; votre cœur revivra, vous qui cherchez Dieu.

Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

33 Car l'Éternel écoute les misérables, et il ne dédaigne point ses captifs.

Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

34 Que les cieux et la terre le louent, les mers et tout ce qui s'y meut!

Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

35 Car Dieu sauvera Sion et bâtira les villes de Juda; on y habitera, on la possédera.

Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.

36 La race de ses serviteurs l'aura pour héritage; ceux qui aiment son nom, y auront leur demeure.

И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.