Psaumes 66
Покликни Богу, сва земљо!
2 Chantez la gloire de son nom; louez-le, et lui rendez gloire!
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Dites à Dieu: Que tes œuvres sont redoutables! A cause de la grandeur de ta force, tes ennemis viendront se soumettre à toi.
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 Toute la terre se prosternera devant toi; elle chantera en ton honneur, elle chantera ton nom. (Sélah)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Venez, et voyez les œuvres de Dieu; il est redoutable dans ce qu'il fait envers les fils des hommes.
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 Il a changé la mer en terre sèche; on passait à pied dans le fleuve; là nous nous sommes réjouis en lui.
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 Il domine éternellement par sa puissance; ses yeux observent les nations, pour que les rebelles ne s'élèvent pas. (Sélah)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Peuples, bénissez notre Dieu, et faites entendre la voix de sa louange!
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 Lui qui a conservé la vie à notre âme, et qui n'a pas permis que nos pieds bronchassent.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 Car tu nous as éprouvés, ô Dieu; tu nous as fait passer au creuset comme l'argent.
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 Tu nous avais amenés dans le filet; tu avais mis sur nos reins un pesant fardeau;
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 Tu avais fait monter les hommes sur nos têtes; nous étions entrés dans le feu et dans l'eau; mais tu nous as mis au large et dans l'abondance.
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 J'entrerai dans ta maison avec des holocaustes; et je te rendrai mes vœux,
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 Que mes lèvres ont proférés et que ma bouche a prononcés dans ma détresse.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Je t'offrirai des brebis grasses en holocauste, avec les béliers fumant sur l'autel; je sacrifierai des taureaux avec des boucs. (Sélah)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Vous tous qui craignez Dieu, venez, écoutez, et je raconterai ce qu'il a fait à mon âme.
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 Je l'ai invoqué de ma bouche; aussi ma langue l'exaltera.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Si j'eusse pensé quelque iniquité dans mon cœur, le Seigneur ne m'eût point écouté.
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 Mais certainement Dieu m'a écouté; il a prêté l'oreille à la voix de ma prière.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Béni soit Dieu qui n'a point rejeté ma prière, ni retiré de moi sa bonté!
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
