Psaumes 38
1 Éternel, ne me châtie pas dans ta colère, et ne me punis pas dans ton courroux!
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Car tes flèches sont entrées en moi, et ta main s'est appesantie sur moi.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Il n'y a rien d'entier dans ma chair, à cause de ton courroux, ni aucun repos dans mes os, à cause de mon péché.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Car mes iniquités vont par-dessus ma tête; elles sont comme un lourd fardeau, trop pesant pour moi.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Mes plaies sont fétides, et elles coulent, à cause de ma folie.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Je suis courbé, affaissé au dernier point; je marche en deuil tout le jour.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Car mes reins sont pleins d'inflammation; il n'y a rien d'entier dans ma chair.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Je suis affaibli et tout brisé; je rugis dans l'agitation de mon cœur.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Seigneur, tout mon désir est devant toi, et mon gémissement ne t'est point caché.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Mon cœur palpite, ma force m'abandonne; et la lumière de mes yeux même, je ne l'ai plus.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Devant le coup qui me frappe, mes amis, mes compagnons s'arrêtent, et mes proches se tiennent loin.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Ceux qui en veulent à ma vie me tendent des pièges; ceux qui cherchent mon mal parlent de ruine, et chaque jour ils méditent des tromperies.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Mais moi, comme un sourd, je n'entends point; je suis comme un muet qui n'ouvre point la bouche.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Oui, je suis comme un homme qui n'entend point, et qui n'a point de réplique en sa bouche.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Car c'est à toi, Éternel, que je m'attends; tu répondras, Seigneur, mon Dieu!
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Car j'ai dit: Qu'ils ne se réjouissent pas à mon sujet! Quand mon pied glisse, ils s'élèvent contre moi.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Et je suis prêt à tomber, et ma douleur est toujours devant moi.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Car je déclare mon iniquité; je suis dans la crainte à cause de mon péché.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Cependant mes ennemis sont vivants et forts, et ceux qui me haïssent sans cause sont nombreux.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Et, me rendant le mal pour le bien, ils se font mes adversaires parce que je m'attache au bien.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Ne m'abandonne point, ô Éternel! Mon Dieu, ne t'éloigne point de moi!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Hâte-toi, viens à mon aide, Seigneur, qui es ma délivrance!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
