Psaumes 17
1 Prière de David. Éternel! écoute ma juste cause; sois attentif à mon cri; prête l'oreille à la prière que je te fais, avec des lèvres sans fraude!
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Que mon droit paraisse devant ta face; que tes yeux voient mon intégrité!
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Tu as sondé mon cœur, tu m'as visité la nuit; tu m'as éprouvé, tu ne trouves rien; ma parole ne va pas au-delà de ma pensée.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Quant aux actions des hommes, suivant la parole de tes lèvres, je me suis gardé des voies de l'homme violent.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Mes pas sont affermis dans tes sentiers, mes pieds ne chancellent point.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Je t'invoque, car tu m'exauces, ô Dieu! Incline ton oreille vers moi, écoute ma parole!
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Rends admirables tes bontés, ô toi, dont la droite délivre de leurs adversaires ceux qui se retirent vers toi!
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Garde-moi comme la prunelle de l'œil; couvre-moi sous l'ombre de tes ailes,
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 Contre ces méchants qui m'oppriment, contre mes ennemis mortels qui m'environnent!
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Ils ferment leur cœur endurci; leur bouche parle avec fierté.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Déjà ils entourent nos pas; ils nous épient pour nous jeter à terre.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Ils ressemblent au lion qui ne demande qu'à déchirer, au lionceau qui se tient en embuscade.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Lève-toi, Éternel! préviens-le, renverse-le; délivre mon âme du méchant par ton épée!
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Par ta main, ô Éternel, délivre-la des hommes, des hommes de ce monde, dont le partage est dans cette vie, dont tu remplis le ventre de tes biens; leurs fils sont rassasiés, et ils laissent leurs restes à leurs petits enfants.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Mais moi, dans la justice je verrai ta face; je serai rassasié de ton image, quand je me réveillerai.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
