Psaumes 139
1 Au maître-chantre. Psaume de David. Éternel, tu m'as sondé, et tu m'as connu.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Tu sais quand je m'assieds et quand je me lève; tu découvres de loin ma pensée.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Tu vois quand je marche et quand je me couche; tu connais parfaitement toutes mes voies.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Même avant que la parole soit sur ma langue, voici, ô Éternel, tu la connais tout entière.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Tu me tiens serré par-derrière et par-devant, et tu as mis ta main sur moi.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Science trop merveilleuse pour moi, si élevée que je n'y puis atteindre!
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Où irais-je loin de ton Esprit, et où fuirais-je loin de ta face?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Si je prends les ailes de l'aube du jour, et que j'aille habiter au bout de la mer,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Là même, ta main me conduira, et ta droite me saisira.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Si je dis: Au moins les ténèbres me couvriront; la nuit devient lumière autour de moi;
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Les ténèbres mêmes ne sont pas obscures pour toi, et la nuit resplendit comme le jour; les ténèbres sont comme la lumière.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Car c'est toi qui as formé mes reins, qui m'as façonné dans le sein de ma mère.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Je te loue de ce que j'ai été fait d'une étrange et merveilleuse manière; tes œuvres sont merveilleuses, et mon âme le sait très bien.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Mes os ne t'étaient point cachés, lorsque j'étais formé dans le secret, ouvré comme un tissu dans les lieux bas de la terre.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Tes yeux m'ont vu, lorsque j'étais comme une masse informe, et sur ton livre étaient inscrits tous les jours qui m'étaient réservés, quand aucun d'eux n'existait.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Que tes pensées me sont précieuses, ô Dieu, et combien le nombre en est grand!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Les veux-je compter? Elles sont plus nombreuses que le sable. Suis-je réveillé? Je suis encore avec toi.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 O Dieu, ne feras-tu pas mourir le méchant? Hommes de sang, éloignez-vous de moi!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Ils parlent de toi pour mal faire; tes ennemis jurent faussement par ton nom.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Éternel, ne haïrais-je pas ceux qui te haïssent? N'aurais-je pas horreur de ceux qui s'élèvent contre toi?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Je les hais d'une parfaite haine; je les tiens pour mes ennemis.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Sonde-moi, ô Dieu, et connais mon cœur; éprouve-moi, et connais mes pensées.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Vois si je suis dans une voie d'injustice, et conduis-moi dans la voie de l'éternité!
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
