Psalmien 92

1 Psalmi sabbatina veisattava. Hyvä on Herraa kiittää, ja veisata kiitosta sinun nimelles, sinä kaikkein Ylimmäinen.

Лепо је хвалити Господа, и певати имену Твом, Вишњи,

2 Aamulla julistaa armoas, ja ehtoolla totuuttas,

Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу,

3 Kymmenkielisellä ja psaltarilla, soittain kanteleilla.

Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!

4 Sillä sinä ilahutit minua, Herra, sinun teoissas: ja minä iloiten kerskaan kättes töitä.

Јер си ме развеселио, Господе, делима својим, с дела руку Твојих радујем се.

5 Herra, kuinka sinun tekos ovat niin suuret? Sinun ajatukses ovat ylen syvät.

Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје.

6 Hullu ei usko sitä, ja tomppeli ei ymmärrä niitä.

Безумник не зна, и незналица не разуме то.

7 Jumalattomat viheriöitsevät niinkuin ruoho, ja pahointekiät kaikki kukoistavat, siihenasti kuin he hukkuvat ijankaikkisesti.

Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека.

8 Mutta sinä, Herra, olet korkein, ja pysyt ijankaikkisesti.

А Ти си, Господе, висок увек.

9 Sillä katso, sinun vihollises, Herra, katso, sinun vihollises pitää katooman, ja kaikki pahantekiät pitää hajoitettaman.

Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;

10 Mutta minun sarveni tulee korotetuksi niinkuin yksisarvisen, ja minä voidellaan tuoreella öljyllä,

А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новим уљем.

11 Ja minun silmäni näkevät viholliseni, ja minun korvani kuulevat pahoja, jotka heitänsä asettavat minua vastaan.

И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.

12 Vanhurskaan pitää viheriöitsemän niinkuin palmupuu, ja kasvaman niinkuin sedripuu Libanonissa.

Праведник се зелени као Финик, као кедар на Ливану узвишује се.

13 Jotka ovat istutetut Herran huoneessa, pitää viheriöitsemän meidän Jumalamme kartanoissa.

Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег;

14 Heidän pitää vesoman vielä vanhuudessansa, hedelmälliset ja vihannat oleman,

Родни су и у старости, једри и зелени,

15 Ja julistaman, että Herra on niin hurskas, minun turvani, ja ei ole hänessä vääryyttä.

Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде.