< Psalmien 89 >

1 Etanin sen Esrahilaisen opetus. Minä veisaan Herran armoja ijankaikkisesti, ja ilmoitan sinun totuuttas suullani suvusta sukuun,
Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Ja sanon: ijankaikkinen armo käy ylös: sinä pidät uskollisesti totuutes taivaissa.
Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 Minä olen liiton tehnyt valittuini kanssa: minä olen vannonut Davidille palvelialleni:
"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 Hamaan ijankaikkisuuteen vahvistan minä sinun siemenes, ja rakennan sinun istuimes suvusta sukuun, (Sela)
Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 Ja taivaat pitää ylistämän, Herra, sinun ihmeitäs, niin myös totuuttas pyhäin seurakunnassa.
Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Sillä kuka taidetaan pilvissä verrattaa Herraan? ja kuka on Herran kaltainen jumalain lasten seassa?
Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 Jumala on sangen väkevä pyhäinsä kokouksissa, ja ihmeellinen kaikkein seassa, jotka ovat hänen ympärillänsä.
Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 Herra Jumala Zebaot, kuka on niinkuin sinä, väkevä Jumala? ja sinun totuutes on sinun ympärilläs.
Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Sinä vallitset pauhaavaisen meren: sinä hillitset paisuvaiset aallot.
Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Sinä lyöt Rahabin kuoliaaksi: sinä hajoitat vihollises urhoollisella käsivarrellas.
Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Taivaat ovat sinun, maa myös on sinun: sinä olet perustanut maan piirin, ja mitä siinä on.
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 Pohjan ja etelän olet sinä luonut: Tabor ja Hermon kiittävät sinun nimeäs.
Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 Sinulla on voimallinen käsivarsi: väkevä on sinun kätes, ja korkia on oikia kätes.
Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Vanhurskaus ja tuomio on istuimes vahvistus: armo ja totuus ovat sinun kasvois edessä.
Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Autuas on se kansa, joka ihastua taitaa: Herra, heidän pitää vaeltaman sinun kasvois valkeudessa.
Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 Heidän pitää iloitseman joka päivä sinun nimestäs, ja sinun vanhurskaudessas kunnialliset oleman.
Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Sillä sinä olet heidän väkevyytensä kerskaus, ja sinun armos kautta nostat sinä ylös meidän sarvemme.
Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 Sillä Herra on meidän kilpemme, ja pyhä Israelissa on meidän kuninkaamme.
Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Silloin sinä puhuit näyissä pyhilles ja sanoit: minä olen sankarin herättänyt auttamaan: minä olen korottanut valitun kansasta.
Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 Minä olen löytänyt palveliani Davidin: minä olen hänen voidellut pyhällä öljylläni.
Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 Minun käteni tukee häntä, ja minun käsivarteni vahvistaa häntä.
Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Ei pidä viholliset häntä voittaman, ja väärät ei pidä häntä sulloman.
Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 Vaan minä lyön hänen vihollisensa hänen edestänsä; ja niitä, jotka häntä vihaavat, tahdon minä vaivata.
Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 Mutta minun totuuteni ja armoni pitää hänen tykönänsä oleman, ja hänen sarvensa pitää minun nimeeni nostettaman ylös.
Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 Minä asetan hänen kätensä mereen, ja hänen oikian kätensä virtoihin.
Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 Näin hänen pitää minun kutsuman: sinä olet minun Isäni, Jumalani ja turvani, joka minua auttaa.
Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 Ja minä asetan hänen esikoiseksi, kaikkein korkeimmaksi kuningasten seassa maan päällä.
И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 Minä pidän hänelle armoni tähteellä ijankaikkisesti, ja minun liittoni pitää hänelle vahva oleman.
Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 Minä annan hänelle ijankaikkisen siemenen, ja vahvistan hänen istuimensa niinkauvan kuin taivaat pysyvät.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 Mutta jos hänen lapsensa minun lakini hylkäävät, ja ei vaella minun oikeudessani,
Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 Jos he minun säätyni turmelevat, ja ei minun käskyjäni pidä;
Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 Niin minä heidän syntinsä vitsalla rankaisen, ja heidän pahat tekonsa haavoilla.
Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 Mutta armoani en minä hänestä käännä pois, enkä salli totuuteni vilpistellä.
Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 En minä riko liittoani, ja mitä minun suustani käynyt on, en minä muuta.
Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Minä olen vihdoin vannonut pyhyyteni kautta: en minä Davidille valehtele.
Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 Hänen siemenensä on oleva ijankaikkisesti, ja hänen istuimensa minun edessäni niinkuin aurinko.
Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 Ja niinkuin kuu, vahvistetaan se ijankaikkisesti, ja on vahvana niinkuin todistus pilvissä, (Sela)
Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 Vaan nyt sinä syökset ja heität pois, ja vihastut voidellulles.
А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Sinä särjet palvelias liiton, ja tallaat hänen kruununsa maahan.
Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 Sinä rikot hänen muurinsa, ja annat hänen linnansa särjettää.
Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 Häntä raatelevat kaikki ohitsekäyväiset: hän on tullut läsnäolevaisillensa nauruksi.
Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Sinä korotat hänen vihollistensa oikian käden, ja ilahutat kaikki hänen vainollisensa.
Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Hänen miekkansa voiman olet sinä myös ottanut pois, ja et salli hänen voittaa sodassa,
Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 Sinä hävitit hänen puhtautensa, ja annoit hänen istuimensa kaatua maahan.
Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 Sinä lyhennät hänen nuoruutensa ajat, ja peität hänen häpiällä, (Sela)
Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Herra, kuinka kauvan sinä sinus niin salaat? ja annat hirmuisuutes palaa niinkuin tulen?
Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Muista, kuinka lyhyt minun elämäni on: miksis tahdoit kaikki ihmiset hukkaan luoda?
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Kuka elää, ja ei näe kuolemaa? kuka sielunsa tuonelan käsistä pelastaa? (Sela) (Sheol h7585)
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)
49 Herra, kussa ovat sinun entiset armos, jotkas Davidille vannonut olet totuudessas?
Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Muista, Herra, palveliais pilkkaa, jonka minä kannan helmassani, kaikista niin monista kansoista,
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 Joilla, Herra, vihollises pilkkaavat, joilla he pilkkaavat voideltus askelia.
Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Kiitetty olkoon Herra ijankaikkisesti, amen! ja amen!
Благословен Господ увек! Амин, амин.

< Psalmien 89 >