< Sananlaskujen 29 >

1 Joka kuritukselle on uppiniskainen, hän äkisti kadotetaan ilman yhdetäkään avuta.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Kuin vanhurskaita monta on, niin kansa iloitsee; vaan kuin jumalatoin hallitsee, niin kansa huokaa.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Joka viisautta rakastaa, hän iloittaa isänsä; mutta joka huoria elättää, hän tuhlaa tavaraansa.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Kuningas rakentaa oikeudella valtakunnan; vaan lahjain ottaja sen turmelee.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Joka lähimmäisensä kanssa liehakoitsee, hän hajoittaa verkon jalkainsa eteen.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Kuin paha syntiä tekee, niin hän hänensä paulaan sekoittaa; vaan vanhurskas riemuitsee, ja hänellä on ilo.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Vanhurskas tuntee köyhän asian; vaan jumalatoin ei ymmärrä viisautta.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Pilkkaajat hajoittavat kaupungin; vaan viisaat asettavat vihan.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Kuin viisas tulee tyhmän kanssa oikeutta käymään, joko hän on vihainen eli iloinen, niin ei ole hänellä yhtään lepoa.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Verikoirat vihaavat siviää; vaan vanhurskaat holhovat häntä.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Tyhmä vuodattaa kaiken henkensä; vaan viisas sen pidättää.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Päämies, joka valhetta rakastaa, hänen palveliansa ovat kaikki jumalattomat.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Köyhä ja rikas kohtasivat toinen toisensa: Herra valaisee heidän molempain silmänsä.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Kuningas, joka uskollisesti tuomitsee köyhiä, hänen istuimensa vahvistetaan ijankaikkisesti.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Vitsa ja rangaistus antaa viisauden; vaan itsevaltainen lapsi häpäisee äitinsä.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Jossa monta jumalatointa on, siinä on monta syntiä; vaan vanhurskaat näkevät heidän lankeemisensa.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Kurita poikaas, niin hän sinua virvoitaa, ja saattaa sielus iloiseksi.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Kuin ennustukset loppuvat, niin kansa hajoitetaan; vaan autuas kätkee lain.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Palvelia ei anna itsiänsä kurittaa sanoilla; sillä vaikka hän sen ymmärtää, niin ei hän vastaa.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Jos sinä näet jonkun, joka on nopsa puhumaan: enempi on toivoa tyhmästä kuin hänestä.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Jos palvelia nuoruudesta herkullisesti pidetään, niin hän tahtoo sitte poikana olla.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Vihainen mies saattaa riidan, ja kiukkuinen tekee monta syntiä.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Ylpeys kukistaa ihmisen; vaan kunnia korottaa nöyrän.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Joka varkaan kanssa on osallinen, hän vihaa sieluansa, niin myös se, joka kuulee kirouksen ja ei ilmoita.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Joka pelkää ihmistä, hän tulee lankeemukseen; mutta joka luottaa Herraan, hän tulee pidetyksi ylös.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Moni etsii päämiehenkasvoja; mutta jokaisen tuomio tulee Herralta.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Jumalatoin ihminen on vanhurskaille kauhistus; ja joka oikialla tiellä on, hän on jumalattomalle kauhistus.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.

< Sananlaskujen 29 >