< Sananlaskujen 18 >

1 Eripurainen etsii mitä hänelle kelpaa, ja sekoittaa itsensä kaikkiin asioihin.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 Tyhmällä ei ole himo ymmärrykseen, vaan niitä ilmoittamaan, mitkä ovat hänen sydämessänsä.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Jumalattoman tullessa tulee ylönkatse, pilkka ja häpiä.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Sanat ihmisen suussa ovat niinkuin syvät vedet, ja viisauden lähde on täynnä virtaa.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Ei ole hyvä katsoa jumalattomain muotoa, ja sortaa vanhurskasta tuomiossa.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 Tyhmän huulet saattavat toran, ja hänen suunsa noudattaa haavoja.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 Tyhmän suu häpäisee itsensä, ja hänen huulensa ovat paula omalle omalle sielulle.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 Panetteian sanat ovat haavat, ja käyvät läpi sydämen.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 Joka laiska on työssänsä, hän on sen veli, joka vahinkoa tekee.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 Herran nimi on vahva linna: vanhurskas juoksee sinne, ja tulee varjelluksi.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 Rikkaan tavara on hänelle vahva kaupunki, ja niinkuin korkea muuri hänen mielestänsä.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Kuin joku lankee, niin hänen sydämensä ensisti tulee ylpiäksi, ja ennenkuin joku kunniaan tulee, pitää hänen nöyrän oleman.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Joka vastaa ennekuin hän kuulee, se on hänelle hulluudeksi ja häpiäksi.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 Ihmisen henki pitää ylös hänen heikkoutensa; vaan murheellista henkeä kuka voi kärsiä?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Ymmärtäväinen sydän saa viisauden, ja viisasten korva etsii taitoa.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 Ihmisen lahja tekee hänelle avaran sian, ja saattaa suurten herrain eteen.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Jokaisella on ensisti omassa asiassansa oikeus; vaan kuin hänen lähimmäisensä tulee, niin se löydetäään.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Arpa asettaa riidan, ja eroitaa voimallisten vaiheella.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 Vihoitettu veli pitää puoltansa lujemmin kuin vahva kaupunki; ja riita pitää kovemmin puolensa kuin telki linnan edessä.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 Sen jälkeen kullekin maksetaan, kuin hänen suunsa on puhunut; ja hän ravitaan huultensa hedelmästä.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Kuolema ja elämä on kielen voimassa: joka häntä rakastaa, se saa syösä hänen hedelmästänsä.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Joka aviovaimon osaa, hän löytäää hyvän kappaleen, ja saa mielisuosionsa Herralta.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 Köyhä mies puhuu nöyrästi, vaan rikas vastaa ylpiästi.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 Ihminen, jolla on ystävä, pitää oleman ystävällinen; sillä ystävä pitää lujemmin hänen kanssansa kuin veli.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.

< Sananlaskujen 18 >