Psalms 79

1 A Psalm by Asaph. God, the nations have come into your inheritance. They have defiled your holy temple. They have laid Jerusalem in heaps.

Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.

2 They have given the dead bodies of your servants to be food for the birds of the sky, the flesh of your saints to the animals of the earth.

Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.

3 They have shed their blood like water around Jerusalem. There was no one to bury them.

Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.

4 We have become a reproach to our neighbors, a scoffing and derision to those who are around us.

Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

5 How long, Yahweh? Will you be angry forever? Will your jealousy burn like fire?

Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?

6 Pour out your wrath on the nations that don’t know you, on the kingdoms that don’t call on your name,

Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.

7 for they have devoured Jacob, and destroyed his homeland.

Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.

8 Don’t hold the iniquities of our forefathers against us. Let your tender mercies speedily meet us, for we are in desperate need.

Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

9 Help us, God of our salvation, for the glory of your name. Deliver us, and forgive our sins, for your name’s sake.

Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.

10 Why should the nations say, “Where is their God?” Let it be known among the nations, before our eyes, that vengeance for your servants’ blood is being poured out.

Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!

11 Let the sighing of the prisoner come before you. According to the greatness of your power, preserve those who are sentenced to death.

Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.

12 Pay back to our neighbors seven times into their bosom their reproach with which they have reproached you, Lord.

Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!

13 So we, your people and sheep of your pasture, will give you thanks forever. We will praise you forever, to all generations.

А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.