2 Corinthians 6
1 Working together, we entreat also that you do not receive the grace of God in vain.
Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
2 For he says, “At an acceptable time I listened to you. In a day of salvation I helped you.” Behold, now is the acceptable time. Behold, now is the day of salvation.
Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!
3 We give no occasion of stumbling in anything, that our service may not be blamed,
Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
4 but in everything commending ourselves as servants of God: in great endurance, in afflictions, in hardships, in distresses,
Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
5 in beatings, in imprisonments, in riots, in labors, in watchings, in fastings,
У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
6 in pureness, in knowledge, in perseverance, in kindness, in the Holy Spirit, in sincere love,
У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
7 in the word of truth, in the power of God, by the armor of righteousness on the right hand and on the left,
У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
8 by glory and dishonor, by evil report and good report, as deceivers and yet true,
Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
9 as unknown and yet well known, as dying and behold—we live, as punished and not killed,
Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
10 as sorrowful yet always rejoicing, as poor yet making many rich, as having nothing and yet possessing all things.
Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
11 Our mouth is open to you, Corinthians. Our heart is enlarged.
Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
12 You are not restricted by us, but you are restricted by your own affections.
Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
13 Now in return—I speak as to my children—you also open your hearts.
А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.
14 Don’t be unequally yoked with unbelievers, for what fellowship do righteousness and iniquity have? Or what fellowship does light have with darkness?
Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
15 What agreement does Christ have with Belial? Or what portion does a believer have with an unbeliever?
Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
16 What agreement does a temple of God have with idols? For you are a temple of the living God. Even as God said, “I will dwell in them and walk in them. I will be their God and they will be my people.”
Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
17 Therefore “‘Come out from among them, and be separate,’ says the Lord. ‘Touch no unclean thing. I will receive you.
Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
18 I will be to you a Father. You will be to me sons and daughters,’ says the Lord Almighty.”
И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.
