1 Peter 2
1 Putting away therefore all wickedness, all deceit, hypocrisies, envies, and all evil speaking,
Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
2 as newborn babies, long for the pure spiritual milk, that with it you may grow,
И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
3 if indeed you have tasted that the Lord is gracious.
Јер окусисте да је благ Господ.
4 Come to him, a living stone, rejected indeed by men, but chosen by God, precious.
А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
5 You also as living stones are built up as a spiritual house, to be a holy priesthood, to offer up spiritual sacrifices, acceptable to God through Jesus Christ.
И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
6 Because it is contained in Scripture, “Behold, I lay in Zion a chief cornerstone, chosen and precious. He who believes in him will not be disappointed.”
Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
7 For you who believe therefore is the honor, but for those who are disobedient, “The stone which the builders rejected has become the chief cornerstone,”
Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
8 and, “a stumbling stone and a rock of offense.” For they stumble at the word, being disobedient, to which also they were appointed.
На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
9 But you are a chosen race, a royal priesthood, a holy nation, a people for God’s own possession, that you may proclaim the excellence of him who called you out of darkness into his marvelous light.
А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
10 In the past, you were not a people, but now are God’s people, who had not obtained mercy, but now have obtained mercy.
Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
11 Beloved, I beg you as foreigners and pilgrims to abstain from fleshly lusts which war against the soul,
Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
12 having good behavior among the nations, so in that of which they speak against you as evildoers, they may see your good works and glorify God in the day of visitation.
А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
13 Therefore subject yourselves to every ordinance of man for the Lord’s sake: whether to the king, as supreme,
Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
14 or to governors, as sent by him for vengeance on evildoers and for praise to those who do well.
Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
15 For this is the will of God, that by well-doing you should put to silence the ignorance of foolish men.
Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
16 Live as free people, yet not using your freedom for a cloak of wickedness, but as bondservants of God.
Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
17 Honor all men. Love the brotherhood. Fear God. Honor the king.
Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
18 Servants, be in subjection to your masters with all respect, not only to the good and gentle, but also to the wicked.
Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
19 For it is commendable if someone endures pain, suffering unjustly, because of conscience toward God.
Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
20 For what glory is it if, when you sin, you patiently endure beating? But if when you do well, you patiently endure suffering, this is commendable with God.
Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
21 For you were called to this, because Christ also suffered for us, leaving you an example, that you should follow his steps,
Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
22 who didn’t sin, “neither was deceit found in his mouth.”
Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
23 When he was cursed, he didn’t curse back. When he suffered, he didn’t threaten, but committed himself to him who judges righteously.
Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
24 He himself bore our sins in his body on the tree, that we, having died to sins, might live to righteousness. You were healed by his wounds.
Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
25 For you were going astray like sheep; but now you have returned to the Shepherd and Overseer of your souls.
Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
