Hebrews 8
1 The main point of [all] that [I] have written is that we have a Supreme Priest like that. He has sat down to rule [MTY] with God [EUP] at the place of greatest honor in heaven.
А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;
2 He ministers in the Most Holy Place, that is, in the true place [of worship in heaven]. That is a place that [Moses’] tent [represented]. The Lord set up the true place of worship. No human [set it up].
Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.
3 Every Supreme Priest was appointed {[God] appointed every Supreme Priest} to offer [to God] gifts and sacrifices [for people who sinned]. So, since [Christ became a Supreme Priest], he also had to offer something.
Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети.
4 Since there are already [Jewish] priests who offer gifts as God’s laws [require], if Christ were [now living] on the earth, he would not be a Supreme Priest.
Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,
5 The [Jewish] priests perform rituals which are only a model [DOU] of [what Christ would do in heaven] [MTY]. What [God] told Moses when Moses was about to set up the tent [for worshipping him supports the idea that those rituals were only a model. God said], “Be sure that you [(sg)] make everything according to the model that I showed you on [Sinai] Mountain!”
Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.
6 But now as it is, [Christ] ministers in a more excellent way [than the Jewish priests do]. Likewise, the [new] covenant that he established [between God and people] is better [than the old one. When the new covenant was established] {[God established the new covenant]}, he promised us better things [than the laws that God gave Moses did].
А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди.
7 If that first covenant had been perfectly adequate [LIT], God would not have thought that he needed another [covenant/agreement to replace it]. But [it was not adequate, so he needed a new one].
Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места.
8 Because God declared [that the Israelites] were guilty [of not obeying the first covenant, he wanted a new covenant. This is what] ([a prophet/Jeremiah]) [wrote about that]: The Lord says, “Listen! There will soon be a time when I will make a new covenant with the people [MTY] of Israel and the people [MTY] of Judah.
Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;
9 That covenant will not be like the covenant that I made with their ancestors when I led them out of Egypt [MET] [like a father leads a child] by the hand. They did not continue to [obey] my covenant, so I rejected them,” says the Lord.
Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ.
10 “This is the covenant that I will make with the Israelites [MTY], after [the first covenant has ended] [MTY],” says the Lord: “I will enable them to understand my laws [MTY], and I will enable them to obey them (OR, truly know them) [MTY] sincerely. I will be their God, and they will be my people [DOU].
Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.
11 [As a result], no one will [need to] teach a fellow citizen or tell his fellow kinsmen, ‘[You need to] know the Lord,’ because all [my people] will know me: [My people] of every status [will know me].
И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима.
12 I will mercifully [forgive them for] the wicked things they have done. I will no longer [consider] that [they are guilty for] [DOU] [their] sins.”
Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
13 Since God spoke about a new [covenant], he considered that the first [covenant] was no longer in use, and that it would soon disappear, just like [anything that] gets old [will disappear] [MET, DOU].
А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.
