Psalms 89
1 An Instructive Psalm, by Ethan the Ezrahite. The lovingkindnesses of Yahweh, age-abidingly will I sing, To generation after generation, will I make known thy faithfulness with my mouth.
Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 For I said, To times age-abiding, shall lovingkindness be built up, As for the heavens, thou wilt establish thy faithfulness therein.
Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 I have solemnised a covenant, for my chosen one, I have sworn unto David my servant:
"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 Unto times age-abiding, will I establish thy seed, And will build up, unto generation after generation, thy throne. (Selah)
Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 So shall the heavens praise thy wondrousness, O Yahweh, —Yea, thy faithfulness, in the convocation of holy ones.
Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 For whom, in the skies, can one compare unto Yahweh? [Or] can one liken unto Yahweh, among the sons of the mighty?
Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 A GOD inspiring awe in the circle of the holy ones, exceedingly, And to be reverenced above all who are round about him.
Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 O Yahweh, God of hosts! Who, like thee, is mighty, O Yah! With thy faithfulness round about thee:
Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Thou, rulest over the swelling of the sea, When the rolling waves thereof lift themselves, Thou, dost bid them be still:
Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Thou, hast crushed—as one slain—Rahab, With thy strong arm, hast thou scattered thy foes.
Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Thine, are the heavens, Yea, thine, the earth, The world and the fulness thereof, Thou, didst found them;
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 The north and the south, Thou, didst create them, —Tabor and Hermon, with thy Name, shall shout for joy:
Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 Thine is an arm with might, Strong is thy hand, High is thy right hand;
Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Righteousness and justice, are the establishing of thy throne, Lovingkindness and faithfulness, go before thy face.
Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 How happy are the people who know the joyful sound! O Yahweh! in the light of thy countenance, shall they firmly march along;
Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 In thy Name, shall they exult all the day, And, in thy righteousness, shall they be exalted.
Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 For, the beauty of their strength, thou art, And, in thine acceptance, shall our horns be exalted.
Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 For, to Yahweh, belongeth our Shield, And, to the Holy One of Israel, belongeth our King.
Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Then spakest thou in vision of thy men of lovingkindness, and saidst—I have laid help upon a mighty one, I have exalted one chosen from among the people;
Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 I have found David my servant, With mine own holy oil, have I anointed him;
Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 With whom my hand shall be firm, Yea, mine arm, shall strengthen him;
Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 No foe shall make exactions on him, Nor shall, a son of perversity, humiliate him;
Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 And I will shatter, from before him, his adversaries, And, them who hate him, will I smite;
Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 And, my faithfulness and my lovingkindness, shall be with him, And, in my Name, exalted shall be his horn;
Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 And I will set, in the sea, his hand, And, in the rivers, his right hand;
Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 He, shall cry out unto me, My Father, thou art, My GOD, and my Rock of Salvation!
Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 Yea, I, will appoint him, firstborn, Most High to the kings of the earth!
И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 Age-abidingly, will I keep for him my lovingkindness, And, my covenant, hath been made steadfast for him;
Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 Therefore will I appoint, to futurity, his seed, And his throne as the days of the heavens.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 If his sons forsake my law, And, in my regulations, do not walk;
Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 If, my statutes, they profane, And, my commandments, do not keep:
Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 Then will I punish, with a rod, their transgression; And, with stripes, their iniquity:
Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 But, my lovingkindness, will I not frustrate from them, Neither will I falsify my faithfulness;
Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 I will not violate my covenant, And that which hath proceeded out of my lips, will I not alter:
Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 One thing, have I sworn by my holiness, Verily, to David, will I not lie;
Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 His seed, age-abidingly, shall remain, And, his throne, be like the sun before me;
Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 Like the moon, shall it be established unto times age-abiding, And, a witness, in the skies, hath been made sure. (Selah)
Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 Yet, thou thyself, hast cast off, and rejected, Thou hast been wroth with thine Anointed One!
А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Thou hast cast down the covenant of thy Servant, Thou hast profaned, to the earth, his crown;
Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 Thou hast broken down all his defenses, Thou hast laid his fortresses in ruins;
Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 All the passers by the way, have plundered him, He hath become a reproach to his neighbours;
Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Thou hast raised the right hand of his adversaries, Thou hast gladdened all his enemies;
Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Yea thou hast turned the edge of his sword, Neither hast thou caused him to stand in the battle;
Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 Thou hast brought to an end his splendour, And, his throne—to the ground, hast thou hurled;
Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 Thou hast shortened the days of his youths, —Thou hast covered him with shame. (Selah)
Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 How long, O Yahweh, Wilt thou hide thyself utterly? Shall thine indignation, burn like fire?
Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Remember how short-lived, I, am, Wherefore, in vain, hast thou created all the sons of Adam?
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Who is the man that shall live, and not see death? That can deliver his soul from the hand of hades. (Selah) (Sheol h7585)
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)
49 Where are thy former lovingkindnesses, O My Lord? Thou didst swear unto David, in thy faithfulness!
Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Remember, O My Lord, the reproach of thy servants, I have carried in my bosom the insult of the peoples:
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 In that thy foes have reproached, O Yahweh, In that they have reproached the footsteps of thine Anointed One!
Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Blessed be Yahweh to times age-abiding, Amen, and Amen!
Благословен Господ увек! Амин, амин.
