Luke 12
1 Meanwhile, when a crowd of many thousands had gathered together, so much so that they trampled on each other, he began to tell his talmidim first of all, "Beware of the hametz of the Pharisees, which is hypocrisy.
Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2 But there is nothing covered up, that will not be revealed, nor hidden, that will not be known.
Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3 Therefore whatever you have said in the darkness will be heard in the light. What you have spoken in the ear in the inner chambers will be proclaimed on the housetops.
Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4 "I tell you, my friends, do not be afraid of those who kill the body, and after that have no more that they can do.
Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5 But I will warn you whom you should fear. Fear him, who after he has killed, has power to cast into Gehinnom. Yes, I tell you, fear him. (Geenna g1067)
Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. (Geenna g1067)
6 "Are not five sparrows sold for two assaria coins? Not one of them is forgotten by God.
Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7 But the very hairs of your head are all numbered. Therefore do not be afraid. You are of more value than many sparrows.
А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8 "I tell you, everyone who confesses me before people, him will the Son of Man also confess before the angels of God;
Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9 but the one who denies me in the presence of people will be denied in the presence of the angels of God.
А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10 Everyone who speaks a word against the Son of Man will be forgiven, but those who blaspheme against the Ruach ha-Kodesh will not be forgiven.
И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11 When they bring you before the synagogues, the rulers, and the authorities, do not be anxious how or what you will answer, or what you will say;
А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12 for the Ruach ha-Kodesh will teach you in that same hour what you must say."
Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13 And someone in the crowd said to him, "Teacher, tell my brother to divide the inheritance with me."
Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14 But he said to him, "Man, who made me a judge or an arbitrator over you?"
А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15 He said to them, "Beware. Keep yourselves from all covetousness, for a man's life does not consist of the abundance of the things which he possesses."
А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16 He spoke a parable to them, saying, "The ground of a certain rich man brought forth abundantly.
Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17 He reasoned within himself, saying, 'What will I do, because I do not have room to store my crops?'
И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18 He said, 'This is what I will do. I will pull down my barns, and build bigger ones, and there I will store all my grain and my goods.
И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19 I will tell my soul, "Soul, you have many goods laid up for many years. Take your ease, eat, drink, be merry."'
И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20 "But God said to him, 'You foolish one, tonight your soul is required of you. The things which you have prepared—whose will they be?'
А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21 So is he who lays up treasure for himself, and is not rich toward God."
Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22 He said to his talmidim, "Therefore I tell you, do not be anxious for your life, what you will eat, nor yet for your body, what you will wear.
А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23 Life is more than food, and the body is more than clothing.
Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24 Consider the ravens: they do not sow, they do not reap, they have no warehouse or barn, and God feeds them. How much more valuable are you than birds.
Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25 Which of you by being anxious can add a cubit to his height?
А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26 If then you are not able to do even the least things, why are you anxious about the rest?
А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27 Consider the lilies, how they grow. They do not toil, neither do they spin; yet I tell you, even Solomon in all his glory was not arrayed like one of these.
Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28 But if this is how God clothes the grass in the field, which today exists, and tomorrow is cast into the oven, how much more will he clothe you, O you of little faith?
А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29 Do not seek what you will eat or what you will drink; neither be anxious.
И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30 For the nations of the world seek after all of these things, but your Father knows that you need these things.
Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31 But seek his Kingdom, and these things will be added to you.
Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32 Do not be afraid, little flock, for it is your Father's good pleasure to give you the Kingdom.
Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33 Sell that which you have, and do tzedakah. Make for yourselves purses which do not grow old, a treasure in the heavens that does not fail, where no thief approaches, neither moth destroys.
Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34 For where your treasure is, there will your heart be also.
Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35 "Let your waist be girded and your lamps burning.
Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36 Be like people watching for their lord, when he returns from the marriage feast; that, when he comes and knocks, they may immediately open to him.
И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37 Blessed are those servants, whom the lord will find watching when he comes. Truly I tell you, that he will dress himself, and make them recline, and will come and serve them.
Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38 And if he comes in the second watch, or even in the third, and finds them so, blessed are they.
И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39 But know this, that if the master of the house had known in what hour the thief was coming, he would have watched and not have allowed his house to be broken into.
Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40 Therefore be ready also, for the Son of Man is coming in an hour that you do not expect him."
И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41 And Peter said, "Lord, are you telling this parable to us, or to everyone?"
А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42 The Lord said, "Who then is the faithful and wise steward, whom his lord will set over his household, to give them their portion of food at the right time?
А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43 Blessed is that servant whom his lord will find doing so when he comes.
Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44 Truly I tell you, that he will set him over all that he has.
Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45 But if that servant says in his heart, 'My lord delays his coming,' and begins to beat the menservants and the maidservants, and to eat and drink, and to be drunk,
Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46 then the lord of that servant will come in a day when he is not expecting him, and in an hour that he does not know, and will cut him in two, and place his portion with the unfaithful.
Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47 That servant, who knew his lord's will, and did not prepare, nor do what he wanted, will be beaten with many stripes,
А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48 but he who did not know, and did things worthy of stripes, will be beaten with few stripes. To whomever much is given, of him will much be required; and to whom much was entrusted, of him more will be asked.
А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49 "I came to throw fire on the earth. I wish it were already kindled.
Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50 But I have a immersion to be immersed with, and how distressed I am until it is accomplished.
Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51 Do you think that I have come to give peace in the earth? I tell you, no, but rather division.
Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52 For from now on, there will be five in one house divided, three against two, and two against three.
Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53 They will be divided, father against son, and son against father; mother against daughter, and daughter against her mother; mother-in-law against her daughter-in-law, and daughter-in-law against her mother-in-law."
Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54 He said to the crowds also, "When you see a cloud rising from the west, immediately you say, 'A shower is coming,' and so it happens.
А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55 When a south wind blows, you say, 'There will be a scorching heat,' and it happens.
И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56 Hypocrites. You know how to interpret the appearance of the earth and the sky, but why do you not know how to interpret this time?
Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57 Why do you not judge for yourselves what is right?
Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58 For when you are going with your adversary before the magistrate, try diligently on the way to be released from him, lest perhaps he drag you to the judge, and the judge deliver you to the officer, and the officer throw you into prison.
Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59 I tell you, you will by no means get out of there, until you have paid the very last penny."
Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
