Luke 18
1 And then He told them a parable, the point being that one needs to always pray and not lose heart,
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2 saying: “There was a judge in a certain town who did not fear God nor regard man.
Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3 But there was a widow in that town, and she kept coming to him, saying, ‘Get justice for me from my adversary.’
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4 And for a while he refused; but afterward he said to himself, ‘Even though I don't fear God nor regard man,
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5 yet because this widow keeps bothering me, I will defend her, so that her endless coming doesn't wear me out!’”
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6 Then the Lord said: “Hear what the unjust judge said.
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7 And will not God get justice for His elect who are crying out to Him day and night, indeed being patient with them?
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8 I tell you that He will get justice for them quickly. However, when the Son of the Man comes, will He actually find the faith on the earth?”
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9 Then He told this parable to some who trusted in themselves that they were righteous, and despised the rest:
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10 “Two men went up to the temple to pray, one a Pharisee and the other a tax collector.
Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11 The Pharisee stood and started praying to himself like this: ‘God, I thank you that I am not like all the rest—robbers, unjust, adulterers—or even like this tax collector.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12 I fast twice a week; I tithe all that I get.’
Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13 The tax collector, staying a good ways off, did not even venture to look up to heaven, but started beating on his chest, saying, ‘God, be merciful to me a sinner!’
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14 I say to you that this one went back home justified rather than that one; because everyone who exalts himself will be humbled, but he who humbles himself will be exalted.”
Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15 Then they even started bringing their babies to Him, that He might touch them; but when the disciples saw it, they rebuked them.
Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16 But Jesus summoned them and said: “Allow the little children to come to me, and do not hinder them; because the Kingdom of God is of such.
А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17 I tell you assuredly, whoever does not receive the Kingdom of God the way a little child does will by no means enter it.”
И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18 A certain ruler asked Him, saying, “Good teacher, what must I do to inherit eternal life?” (aiōnios g166)
И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
19 So Jesus said to him: “Why do you call me good? No one is good except one—God.
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20 You know the commandments: ‘Do not commit adultery, do not murder, do not steal, do not give false testimony, honor your father and your mother.’”
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21 And he said, “All these I have kept from my youth.”
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22 Well upon hearing these things Jesus said to him, “You still lack one thing: sell all you have and distribute to the poor, and you will have treasure in heaven; and come, follow me.”
А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23 But when he heard this he became very sad, because he was extremely rich.
А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24 When Jesus saw that he became sad, He said: “How difficult it is for those who have riches to enter the Kingdom of God!
А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25 It is actually easier for a camel to go through the eye of a needle than for a rich man to enter the Kingdom of God!”
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26 So the hearers said, “Who then can be saved?”
А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27 And He said, “The things that are impossible with men are possible with God.”
А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28 Then Peter said, “Notice that we have left all and followed you!”
А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29 So He said to them, “Assuredly I say to you, there is no one who has left house or parents or brothers or wife or children, for the sake of the Kingdom of God,
А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
31 Then He took the Twelve aside and said to them: “Take note, we are going up to Jerusalem, and all the things that are written by the prophets concerning the Son of the Man will be fulfilled:
Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32 He will be betrayed to the Gentiles, and will be mocked and insulted and spit upon,
Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33 and they will scourge and kill Him. And on the third day He will rise again.”
И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34 But they understood none of these things; this saying was hidden from them, and they did not know what was being said.
И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35 Then it happened, as He approached Jericho, that a certain blind man was sitting alongside the road begging.
А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36 Hearing a crowd going by, he asked what it was.
А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37 So they told him that Jesus the Natsorean was passing by.
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38 Well he shouted, saying, “Jesus, Son of David, have mercy on me!”
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39 Those who led the way started reproving him, to shut him up; but he kept calling out all the more, “Son of David, have mercy on me!”
И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40 So Jesus stopped and ordered that he be brought to Him. When he got close He asked him, saying,
И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41 “What do you want me to do for you?” So he said, “Lord, that I may see again!”
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42 Then Jesus said to him: “See again! Your faith has made you well.”
А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43 And immediately he did! and he followed Him, glorifying God. And all who witnessed it gave praise to God.
И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
