Luke 17
1 Then He said to the disciples: “Things that cause people to fall are bound to come, but woe to him through whom they do come!
А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
2 It would be better for him if a millstone were hung around his neck and he were thrown into the sea, than that he should cause one of these little ones to fall.
Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
3 Watch out for yourselves: if your brother sins against you, rebuke him; and if he repents, forgive him.
Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
4 Even if he sins against you seven times in a day, and seven times in that day returns, saying, ‘I repent,’ you must forgive him.”
И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
5 The apostles said to the Lord, “Increase our faith.”
И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
6 So the Lord said: “If you had faith like a mustard seed has, you could say to this mulberry tree, ‘Be uprooted, and be planted in the sea,’ and it would obey you.
А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
7 “And which of you, having a slave plowing or tending sheep, will say to him when he comes in from the field, ‘Come at once and recline to eat’?
Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
8 Will he not rather say to him, ‘Prepare something for me to eat, and gird yourself and serve me until I eat and drink, and afterward you will eat and drink’?
Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
9 Does he thank that slave because he did the things commanded? I guess not!
Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
10 So likewise you, whenever you have done everything you were told to do, say, ‘We are unworthy slaves, because we have only done what we were supposed to.’”
Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
11 Now as He was traveling toward Jerusalem, He went along between Samaria and Galilee.
И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
12 And as He entered a certain village, ten men met Him—being lepers they stood at a distance.
И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
13 They called out, saying, “Jesus, Master, have mercy on us!”
И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
14 And paying attention He said to them, “Go and show yourselves to the priests.” It happened that as they went they were cleansed!
И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
15 Well one of them, when he saw that he was healed, returned, glorifying God with a loud voice;
А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
16 then he fell on his face at His feet, thanking Him—and he was a Samaritan!
И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
17 So Jesus reacted by saying: “Were not all ten cleansed? So where are the nine?
А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
18 None were found to return and give glory to God except this foreigner!”
Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
19 Then He said to him, “Get up and go; your faith has made you well.”
И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
20 Now when He was asked by the Pharisees when the Kingdom of God would come, He answered them and said: “The Kingdom of God does not come with observation;
А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
21 nor will they say, ‘Look, here!’ or ‘Look, there!’ because indeed the Kingdom of God is within you.”
Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
22 Then He said to the disciples: “Days are coming when you will long to see one of the days of the Son of the Man, and you will not see it.
А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
23 And they will say to you, ‘Look, here!’ or ‘Look, there!’ Do not go along or follow.
И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
24 Because just like the lightning that lights the whole sky when it flashes, so also will the Son of the Man be in His day.
Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
25 But first He must suffer many things and be rejected by this generation.
Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
26 Also, just as it was in the days of Noah, so will it also be in the days of the Son of the Man.
И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
27 They were eating, drinking, marrying and being given in marriage, until the day that Noah entered the ark, and the flood came and destroyed them all.
Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
28 Likewise also as it was in the days of Lot; they were eating, drinking, buying, selling, planting, building—
Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
29 but on the day Lot went out from Sodom, fire and brimstone rained down from heaven and destroyed them all.
А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
30 Even so will it be in the day when the Son of the Man is revealed.
Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
31 “In that day, he who is on the housetop, and his goods in the house, let him not go down to get them; and likewise he who is in the field, let him not turn back.
У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
32 Remember Lot's wife!
Опомињите се жене Лотове.
33 Whoever seeks to save his life will lose it, and whoever ‘wastes’ it will preserve it.
Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
34 I tell you: on that night there will be two men in one bed; one will be taken and the other left.
Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
35 Two women will be grinding together; one will be taken and the other left.”
Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37 They reacted by saying to Him, “Where, Lord?” He said to them, “Where there is a carcass, there will the vultures also be gathered.”
И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
